Наша прича почела је соком од нара, и то сирупом који се на имању деценијама правио за властите потребе.
Сада производимо хладно цијеђене сокове – матични сок од нара, матични сок од дивљег нара, сируп од дивљег нара, чај од коре плода дивљег нара, те џем од дивљег нара који је уникатан производ јер га ми једини на свијету производимо, казује Душица Дабић, која са породицом живи у Требињу, а на имању у селу Жељуша, код Мостара, справљају производе од крунисаног краља воћа.

Како казује ова вриједна Херцеговка, газдинство Дабић једино у БиХ производи хладно цијеђене сокове само из зрна нара, без цијеђења коре, што додатно говори о квалитету производа, те да је у процес производње укључена само ужа породица, односно да су рецептуре на неки начин породична тајна.

На наше питање како су дошли на идеју да, осим дивљег нара који расте на њиховом имању, направе и засаде питомог нара, Душица казује да је село Жељуша познато по воћу којем се приписују благодети по људско здравље.

“С обзиром на то да се он налази свуда на имању и да су приноси годинама превазилазили наше потребе, дошли смо на идеју да и друге људе упознамо с овим ‘здрављем у флаши’, које је за многе било непознато”, појашњава Душица за “Независне”.

Додаје да су поред старих стабала дивљег нара, која су садили преци породице Дабић, њихови насљедници 2012. године посадили око 520 стабала нара, и то сорте барски слатки, херцеговачки сладунац, коњски зуб и дубровачки касни, а двије године касније још 100 стабала дивљег нара.

“Нови воћњак налази се на површини од пет дунума, а стара стабла су раштркана свуда по имању. Планирамо проширити воћњак, а тренутно смо у процесу прављења расада”, казује Душица и додаје да, када је сам процес производње у питању, чекају да нар постигне пуну зрелост, потом слиједи берба, прање плодова, одвајање зрна од коре и издвајање сока из зрна, а затим слиједи пастеризација и флаширање.

Када су у питању здравствене добробити нара, а самим тим и производа насталих од овог воћа, Дабићеви тврде да овај сок обилује антиоксидансима, витаминима Ц, К, А, Е и фолном киселином, а да су његове користи вишеструке. “Сок, осим тога што смањује ризик од настанка неколико врста карцинома, штити од остеопорозе и Алцхајмерове болести, јача имунитет, чува здравље зуба, уништава ешерихију коли и стафилококе, успорава старење, чува здравље срца и крвних судова, побољшава еректилну функцију и подиже квалитет сперматозоида”, објашњава Душица.

Чај од коре плода користи се против дијареје, чирева на желуцу и танком цријеву, запаљења дебелог и слијепог цријева, дисбактериозе цријева, дизентерије те салмонелозе.

“Постоје теорије да је у ствари нар библијско воће, а не јабука. Ови производи су ризница здравља па је њихово кориштење улагање у здравље. Ми прије свега потенцирамо квалитет, а то купци препознају у мору других производа, тако да немамо проблема са продајом и успијемо пласирати све што произведемо”, поносна је Душица.

Дабићи у плану за ову годину имају пласирање новог производа на тржиште – уља од сјеменки дивљег нара које садржи врло ријетку пуничну киселину која има противупално дејство, јача имунитет, оснажује организам у одбрани од карцинома, атеросклерозе, дијабетеса, срчаних обољења те алергијских реакција на храну.

“Због своје регенеративне моћи незаобилазан је састојак антиаге препарата. Овај производ планирамо радити у малим серијама и по наруџби јер је врло битно да уље буде свјеже како би имало што бољи ефекат”, прича Душица.

За крај разговора наводи да је производе од нара, настале по тајним рецептурама Дабића, могуће наћи на полицама бројних продавница здраве хране и маркета у Требињу, Сарајеву, Мостару, Бањалуци, Београду и другим градовима Србије, али да производе шаљу и брзом поштом.

Узгој
На питање да ли је нар захвалан за узгој и на шта је потребно обратити пажњу да би се добили квалитетни плодови од којих се справљају бројни здрави производи, Душица казује да је ово биљка која захтијева пуно сунца и воде.

“Врло важно је и ђубрење стајским ђубривом и правилно орезивање стабала које се врши два пута годишње, у фебруару и јуну. Све ово је важно да би се добили квалитетни плодови и у крајњој линији – квалитетни производи”, наводи Душица.

(Независне новине)