Злочин у Добровољачкој улици у Сарајеву: 28 година касније

Навршило се 28 година од маскара над припадницима ЈНА у Добљовољачкој улици у Сарајеву који су 2. и 3. маја 1992. године починили припадници злогласних паравојних муслиманских формација.
Најужа делегација Републике Српске данас ће тим поводом у 11.00 часова положити вијенац код Спомен-крста у насељу Миљевићи, саопштено је из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите Српске.
Овом догађају неће присуствати грађани због ванредног стања изазваног епидемијом вируса корона и актуелне забране масовног окупљања.
Злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници Армије РБиХ, Територијалне одбране РБиХ и, посебно, паравојних муслиманских формација којима су командовали освједочени предратни сарајевски криминалци.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој улици, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Први напад извршен је 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.
Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету “Ђуро Ђаковић” три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, а од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА. Овај злочин никада није добио судски епилог.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Душко Милуновић подсјетио је да је над припадницима ЈНА извршен злочин када су убијена 42 војника, рањен 71, а 207 заробљено и мучено у логорима.
Милуновић је истакао да аутентични снимци овог злочина свједоче да су за њега одговорни највише позиционирани војни и политички званичници тадашње БиХ.
Он је напоменуо да је послије готово три деценије опструкције Уставни суд БиХ тек почетком 2018. године прихватио апелације најближих сродника припадника ЈНА и наложио Тужилаштву БиХ да покрене поступак.
“Истраге су отворене против Ејупа Ганића, Заима Бацковића, Хасана Ефендића, Јусуфа Пушине и Емира Швракића. Пред Судом БиХ води се и поступак против Драгана Викића, бившег комаданта Специјалне јединице полиције, те Јусуфа Пушине, Нермина Узуновића и Младена Човчића, оптужених за убиство заробљених припадника ЈНА почињено у Великом парку”, напоменуо је Милуновић.
Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници “Зелених беретки”, “Патриотске лиге”, “Бисера” и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица отпочели су прогон њихових породица.
Чинили су то на начин да су им дјецу и супруге насилно отимали из сарајевских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.
Чланови породица су у протеклим годинама одлазиле на мјесто страдања голобрадих војника и њихових надређених официра, али уз велике мјере безбједности. Цвијеће које су оставили убрзо би послије тога уклониле сарајевске комуналне службе.
/Nezavisne/ Херцеговац/
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?