Дијете увијек може одраслог научити трима стварима – да буде весео без разлога, да буде увијек нечим забављен и да се зна свом снагом заузети за оно што жели и воли… И научиће вас.

Поготово да будете снажни када је то најпотребније. А ја сам своју снагу нашла онога дана када сам родила своје дјевојчице, једнојајчане близанке, Петру и Николију. Тада су ме научиле како се најснажније бори, воли, брине, колико је човјек спреман на компромисе и пожртвовање само када има јак разлог за то. А оне су и данас мој разлог за живот и истрајну борбу.

Наиме, Петра и Николија на свијет су стигле прије времена. Прави термин за порођај био је 25. јануар 2014, али због мојих проблема са здрављем на болничком лијечењу сам остала 13. новембра 2013, да би на порођај царским резом била упућена 5. децембра, а због прееклампсије (трудноћом изазван повишен крвни притисак).

Петра је рођена са 1.620 гр и 41 цм, а Николија са 980 гр и 38 цм. И од тог 5. децембра, па до данас траје борба за њихово боље сутра. По рођењу обе су смјештене у инкубаторе. Првих неколико дана, док због шава од реза нисам могла устајати, само сам из супругових и прича ближњих знала како су, како изгледају… А онда је дошао дан да и ја идем да их видим, да видим своје мрвице. И заиста су биле мрвице, али храбре мрвице, које су својој мајци дале наду, вјеру, љубав за даљњу борбу. А борба је била тешка. И још увијек је, али моје мрвице, моји борци, снагом своје љубави чине да у компликованим ситуацијама једноставност њихове ведрине побиједи.

Када кажем борба, мислим на то да су обје биле у инкубаторима, да су затим раздвојене јер је Николија као мања и даље остала у инкубатору, а Петра је пребачена у топли креветић. Мислим и на то да је Петра из болнице изашла 10. јануара 2014, а Николија је остала до 25. јануара, да би Петра 26. јануара опет била враћена у болницу…

А обема сам била потребна. Мислим и на то да је Николија са мање од мјесец дана живота имала прву операцију због дијагностикованог Hidrоcephalusa (стање при коме абнормално сакупљање ликвора у мозгу изазива појачање унутрашњег притиска унутар лобање), да би 1,5 годину послије имала ревизију операције, а ускоро нас очекује нова, трећа операција. А Петру операција уха. Николија је затим имала обострану операцију херније (у народу познатије као брух или кила). Сати су то неизвјесности, бриге, размишљања, чекања да се људи у бијелом врате из операционе сале и кажу да ли ће све бити уреду…

А у међувремену, поред редовних контрола, више и нисмо сигурни колико пута смо посјећивали докторе. Али, оне се не боје доктора. Никада и нису. Али, оно чега се боје и на шта не пристају је раздвојеност. Урадиће све што треба, али заједно. Њихова веза је толико јака да се за рукице држе и док спавају.

Њихова веза је толико јака да једна другој држе страну у свим ђечјим несташлуцима, али чини се да су најјаче кад је оној другој потребна снага. А вјерујте, то нама, њиховим родитељима и њиховим ближњима даје ону снагу са почетка приче, снагу снагу љубави којом се превазилазе све препреке.

А поред свега што су прошле са своје четири године, моје мрвице, моји борци, су веселице.

Увесељавају и најтмурније дане, боје их у најшареније ноте. А воле Микија и Мини Маус. Можда је само случајност, али 5. децембра, додуше 1901. године, рођен је славни Волт Дизни, човјек који је створио Маусове ☺

Мајка Јелена Ћетковић

Извор: Јелена Ћетковић – Бука