Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља у Солуну, данас слави свој 92. рођендан!

„Hе заборави сине никада бол са којим су наши, српски војници, хранили чежњу за повратком кући, робовали крваво парче своје земље да би се у њу вратили.
Да загрле породице које их нису дочекале, децу, која их нису упамтила. Данас ја ово говорим њиховим потомцима.

Фамилија Михаиловић готово сто лета чува српско војничко гробље у Солуну.
Први чувар спомена тужне, али и славне прошлости, био је саборац српских ратника Саво, њега је наследио син Ђуро, а од 1961. године дужност је преузео Савов унук, међу посетиоцима Зејтинлика омиљени – чика Ђорђе.

Старина Ђорђе Михаиловић последњи је чувар српског војничког гробља на Зејтинлику у Солуну. На том гробљу похрањени су посмртни остаци 8.000 српских јунака који су својим животима поплочали пут до слободе српског народа у Првом светском рату.

„Ја те сузе поштујем, али их не волим.
Одговорим им: „Децо, ваш дуг није да плачете, већ да не заборавите јунаке. Ниједан народ није имао среће у забораву таквих раника.“

„Незнани туђинче, кад случајно минеш поред овог светог заједничког гроба, знај, овде су нашли вечно уточиште највећи јунаци данашњега доба“, стихови су којима Ђорђе Михаиловић, чувар српског војничког гробља у Солуну, дочекује намернике из Србије и других земаља који долазе да се поклоне сенима ратника из Првог Светског рата.

Ту, на Зејтинлику, почивају војници чији су овоземаљски остаци пренети из више од 250 гробаља дуж Солунског фронта.

Како објашњава чувар Српског војничког гробља, око 6.000 остатака пренетих са фронта налази се у костурници, а 2.000 је около.

„Читав материјал за изградњу Спомен-капеле, централног споменика војничког гробља донет је из Србије“, каже Михаиловић и додаје да је чемпрес донет са Хиландара.

Како истиче, то је најлепше гробље које свакодневно посећују Срби.

„Нема дана да прође да Србин овде не дође“, каже чика Ђорђе.

Српско војничко гробље налази се у средишту Савезничких војних гробаља. Изградњу споменичког комплекса надгледао је, према идејном решењу Александра Васића и Николаја Краснова, архитекта Будимир Христодуло.

Освећењем 1936. године, предато је историји и будућим генерацијама.

Извор:Србин.инфо, Србадија, Херцеговац