Док чекаш да купиш стан, живиш живот.
Док чекаш да нађеш „љубав свог живота“, живиш живот.
Док чекаш да оздравиш и убијеш све лоше ћелије, живиш живот.

Док чекаш да те запроси, ти живиш живот.
Док чекаш две црте на тесту, ти живиш живот.
Док чекаш да луди отац престане да пије и назива те промашајем, ти живиш живот.
Док чекаш да ослабиш или добијеш киле, живиш живот.

Док чекаш да добијеш посао, живиш живот.
Док чекаш у болничком ходнику резултате за дете, ти живиш живот.
Док родитеље водиш од доктора до доктора, живиш живот.

Док укопаваш под земљу школске другове, ти живиш живот.
Док им бришеш прашину с мермера, живиш живот.
Док ти крв липти кроз дланове којима је покушаваш зауставити, ти живиш живот.
Док плачеш склупчан у ћошку, живиш живот.
Док се плашиш умирања и свега лошег што може да ти се деси, живиш живот.

Док режеш паризер купцима, а историју си завршио, живиш живот.
Док те оставља због имућнијег, живиш живот.
Док покушаваш постати имућнији, живиш живот.
Док не знаш шта да јој понудиш, живиш живот.
Док не знаш како да га задржиш, ти живиш живот.

Док чекаш три месеца на плату, живиш живот.
Док чекаш на магнетну резонанцу, живиш живот.
Док чекаш да се људи око тебе промене, живиш живот.

Док чекаш да одете преко, живиш живот.

Док чекаш да живот почне онако како си га замислио, овај стварни се захуктао и меље те.
Храни се твојим костима, развлачи твоје најукусније месо међу својим оштрим зубима.

Неће те живот чекати да се средиш. Да устанеш испод ћебета, раздрмаш удове, пустиш крв кроз ноге, ваздух у плућа, курчевитост у дане.

Можеш данима лежати на душеку, неће те он подићи.
Можеш резати косу у купатилу да одсечеш бол, неће ти отети маказе.
Можеш жилетом кренути преко вена, неће ти завезати завој око зглоба да заустави себе из тебе.
Можеш јецати од страха, трести се ко затрован, кукати из свег гласа, неће те загрлити да те умири.

Схвати, то Ти радиш.
Ти свом животу дајеш смисао.
Ти устајеш или остајеш доле.
Ти трчиш или падаш. Ти пркосиш срањима. Страховима.

Ти нишаниш и пуцаш у њих. Или их пушташ да они устреле тебе.

Нема „сачекај животе да се средим, па онда крени“.

Нема тога. Он иде, са тобом или без тебе.

Зато, испрси се! Толико је чаробних ствари које можеш да урадиш ако већ мораш нешто да чекаш.

Наспи себи пиће.
Корачај пустим улицима кад падне мрак.
Плеши и певај уз музику.
Јури док те ноге носе.
Лези на земљу, нек те загрли својим влажним рукама.
Пусти нечију врелу, голу кожу да те додирне по сваком уплашеном делу тела, па титрајте заједно.
Срасти са неким у једно, нек само два срца бубње.
Уморите језике.
Маштај тако да можеш да осетиш мирисе и укусе, чујеш звукове. Нека буде јако, најјаче док не постане стварно.
Пробај оно што потајно желиш.

И немој очајавати. Живот воли очајнике. Они су ослабљени, идеални да их у првом налету самеље.