Новак Ђоковић: О вјери, исхрани, алкохолу, политици, како је заволео Јелену…

Новак Ђоковић је ових дана једна од најактуелнијих личности, иако је тенис заустављен због пандемије корона вируса. Његове изјаве током укључења уживо на друштвеним мрежама откриле су и нека животна уверења најбољег тенисера света.
Неке од њих изазвале су и јавну полемику, не само у Србији већ и у светским медијима. Такав је био случај везан за његов став о вакцинацији, а узбуркао је јавност и изјавом да чита алтернативну историју Срба и да није случајно да за Србе кажу да су Божији народ.
Пошто тениса ових дана нема и неће га бити бар до краја јула, а питање је да ли ће га бити и уопште до краја године због пандемије, потрудили смо се да на једном месту извучемо Новакове архивске изјаве и интервјуе о многим животним ставовима, проблемима, веровањима, како би читаоци могли да имају ближи увид у његову личност, животну философију, његову прошлост.
Нисам за вакцине
Новаков став о вакцини изазвао је велику полемику у Србији. Јавили су се доктори, друге познате личности, једни су га нападали, други бранили.
- Ево ја сам први у неизвесности због путовања. Ја нисам за вакцине лично и не бих волео да ме неко обавезује и приморава да се вакцинишем да бих путовао. Ја први. У неизвесности сам значи да ли ће то бити правило или закон шта ће онда бити. Морам да одлучим да ли ћу да се подвргнем или не. Имам свој став и размишљање и стојим при њему, да ли ће се то променити не знам, али то директно утиче на мој посао и тенис. На чињеницу да ли ћу да путујем или нећу – објаснио је Новак.
Зашто не једе месо?
Новакова исхрана дуго је била предмет полемике у јавности у Србији. Нарочито када је губио, многи су то приписивали новом режиму Новакове исхране, из које је избачено месо. Када је почео поново да побеђује, нико више исхрану није помињао, а ево како је Новак објаснио зашто више не једе месо.
- Срећан сам што сам на биљној исхрани и што могу да играм на овом нивоу последње четири и по године. У почетку је било много критика, људи око мене нису веровали да могу да урадим то, било је мнго сумњи, много знакова питања, прошао сам кроз различите фазе да се навикнем на нови стил живота.
- То није само дијета, имате етичке разлоге, свест о свему што се дешава животињама, о клању животиња и свему што им се дешава на фармама. Све то има много утицаја и на климатске промене, иако људи не желе да причају о томе. То је већи разлог од онога како ћу играти, то је животни приступ, нешто на шта сам поносан и надам се да ће овај приступ даље да расте и да ћу својим примером додатно да инспиришем спортисте да буду на овој врсти исхране, да знају да могу добро да се опораве, да имају мишиће и снагу. Ја нисам дизач тегова, али имам оптималан баланс брзине, снаге, моћи… мислим да ми ништа не недостаје. Наставићу да уживам у томе – описао је Ђоковић у јануару 2020. године на једној конференцији током Аустралијан опена.
Зашто не пије алкохол
- Годинама већ не пијем алкохол. Раније јесам повремено и онда као спортиста који ретко пије алкохол, а то је опште познато, просто те једна чаша било чега одмах убаци у машину и онда не знаш где си – рекао је недавно у једном интервјуу.
О вери и Богу
- Вера у Бога вам даје снагу, да нешто може да се оствари, јер је тешко објашњиво, али и веома једноставно. Ми смо део универзалног система, верујем да нас анђели посматрају и да је Бог са нама када заступамо своје животне вредности и то заступамо како изнутра тако и споља и онда будемо награђени када нам највише треба.
Шта замишља у најтежим моментима током мечева?
Новак има неколико метода за превазилажење најтежих момената, као што су меч лопте за противника, попут оних на Вимблдону прошле године против Федерера. Новак тада користи технике дисања да смањи пулс и усредсреди се, такође визуелизује како осваја поен у својој глави, а помисли и на своје чланове породице што му даје додатну мотивацију.
- Постоје разне технике дисања које могу да се примене да смање пулс, смире ум и омогуће ти да се опоравиш да се усредсредиш на одређени циљ. Визуализација, да нешто када у свом уму осмислите, то можете да остварите. Ја имам велику веру у себе и слике које себи презентујем. Када се оне континуирано понављају, оне се увећавају и онда постану реалност, али то не значи да ви треба да престанете, већ само да наставите са тим и онда сте јачи и у физичком смислу. Такође, замишљање неког члана ваше породице, сна, нешто што вам даје снагу и гориво, то је нешто што је нешто много моћно.
Највећа срећа у тенису
- Ја не кријем своје циљеве, јер сама победа и обарање рекорда не може да ме испуни, може да ме учини поносним, али не и срећним, испуњеним и радосним, јер мене испуњава радост када ја држим рекет у рукама, јер да тога нема, ја не бих био сада овде.
- Та љубав према тенису је нуклеус и језгро онога што је најважније за мене. Ако се на враћам том унутрашњем детету и не осећам искрену повезаност и љубав према спорту, ја онда не могу да будем у потпуности испуњен, независно од успеха и каријере.
Ко су му три спортска узора?

- Као мали сам имао узоре, Пит Сампрас, Мајкл Џордан и Алберто Томба скијаш. Али сада немам неку особу из спорта или неке сфере живота, да стремим да будем као она, већ имам велики број људи који ме инспиришу у одређеним елементима, ја узимам одређене ствари и примењујем их у свом животу. Мој приступ је да будем отвореног ума, да превазиђем границе своје области и да узмем од свих који имају нешто паметно и племенито да поделе.
Како изгледају сусрети са Надалом и Федерером у свлачионици после мечева
- После мечева у свлачионицама, углавном се избегавамо, скривамо се иза ормарића, туширамо се једни до других, али се не гледамо. Углавном не причамо, то су велике емоције, нарочито када играмо једни портив других.
О НАТО бомбардовању
- Од 91, 92. па све до 2000. имали смо ембарго. Борили смо се за хлеб и млеко и остале најнеопходније ствари за преживљавање. Онда је, 1999. године, Србија била бомбардована два и по месеца без престанка, сваке ноћи и сваког дана. Моја породица и ја смо се два и по месеца будили током ноћи због сирена, авиона коју су нас прелетали. Било је поражавајуће и застрашујуће. Најгора ствар коју сам икада видео.
- Било је ужасно видети авионе који вам изнад главе бомбардују болнице и све остало. Многи невини људи су умрли, а захвалан сам што ја нисам изгубио никог блиског, иако знам људе који су изгубили себи ближње и то је ожиљак који ћу носити до краја живота. Сећања ће остати са мном до краја живота.
- На почетку сам осетио оно што је и већина нашег народа, желео сам освету. Ко су они да бомбардују невине људе? Шта се дешава? Имао сам 12 година и сећам се да сам се на дан рођендана крио у склоништима и смо рекли да ћемо се, после недељу, две скривања, вратити нормалном животу и то је било то. Да нас неће занимати шта ће се десити јер, ако нас погоде, шта ми ту можемо? Тако да, сећам се да сам 12. рођендан провео са пријатељима играјући тенис. Тада нисмо ишли у школу, тако да је то било супер!
- Певали су ми рођенданску песму, а ја се јасно сећам слике авиона који свугде испуштају бомбе. Било је ужасавајуће, али сам се у исто време осећао као да одрастам и у томе су ми доста помогли родитељи – открио је Новак.
Личност којој се Новак посебно диви јесте Никола Тесла.

- Он је ванвременски човек и универзални ум који је дотакао висине које нама нису појмљиве. Био је несхваћен као човек. Много ме привлачи читава његова животна прича, много сам читао о њему јер ми је заиста велика инспирација. Био је усамљен, али је био неко ко је поштовао праве животне вредности. Осим тога, био је човек који је оставио неке од највећих изума у историји човечанства, изуме без којих не бисмо имали ни светло, ни разне индустријске погоне, али мене више интересује та његова људска страна.
- И како је отишао у свет трбухом за крухом, и како је остварио фантастичну каријеру у Америци. Иако ја не могу да се поредим са њим, барем у том професионалном погледу, некако се поистовећујем са том причом јер сам и ја прилично млад, са 12 година, отишао у Немачку и тамо остао потпуно сам неколико месеци, први пут без родитеља. Сећам се да ми је то било прилично шокантно, али сам проналазио снагу да пребродим страхове и несигурности јер сам видео неки виши циљ, вишу сврху свега тога. Због тога могу да се идентификујем са његовом причом и у њој пронађем инспирацију.
Како доживљава веру

- Верујем да је наша мисија да достигнемо више фреквенције кроз бригу о себи и то истражујући и поштујући сопствени „аватар“, своје тело, а радећи то – да подижемо вибрацију целе планете. Треба да разумемо да смо спојени на више нивоа, не само на физичком. Повезани смо једни са другима, са природом, са Земљом, са универзумом… То је енргетски смисао, високо вибрациони. Како год да га схватите, мислим да постоји виша ствар која је створила све ово, и све нас, а ми само добијамо помоћ.
Како је упознао и заволео Јелену

- Виђао сам је више пута, често у пролазу. Знао сам је много пре него што смо почели да се забављамо. Али први пут смо се упознали на једном тениском догађају у Београду. Она је за мене нешто посебно, она је моја сродна душа.
- На први поглед освојила ме осмехом. Наравно, изглед увек први долази до изражаја, али за љубав је потребно много више. Јелена је била искрена од првог тренутка и хвала Богу што смо се срели пре него што сам постигао велике успехе, јер знам да је она са мном због мене, због Новака, због клинца ког је упознала када је имао 17 година. Она ми је највећа подршка, способна је, амбициозна и јака. Код ње највише волим искреност, то је оно што нас чини срећним
Никад не бих пробао дрогу
Новак је током читаве каријере прави спортиста који је „оперисан“ од порока, посебно када су у питању наркотици, за које каже да их никада не би пробао.
У једном интервјуу где је одговарао на кратка питања, на питанје шта никада не би урадио у животу одогороио је следеће:
- Дефинитивно никад не бих намерно и свесно повредио осећања друге особе. Наравно, и никад не бих пробао дрогу.
Пред Аустралијан опен, Новак је имао прилику да тренира у истој теретани са Кристијаном Роналдом, коме се диви као великом раднику, који је и даље попут дететакоје је заљубљено у шутирање лопте.
- Игром случаја смо обојица тренирали у исто време и у истој теретани па смо искористили ту прилику да разменимо искуства и научимо нешто једно од другог. Он је и велики таленат и велики радник. Инспиративно је видети када је неко на тако високом спортском нивоу успео да очува јаку везу са унутрашњим дететом које је и даље заљубљено до ушију у шутирање лопте и безбрижно играње. Такав став према животу је најбоља форма – он брине о свом телу, а заузврат мозе да игра и такмичи се колико жели. А ми наравно умемо и да се забављамо док радимо, па ми је показао пар трикова из фудбала, а ја сам радо прихватио изазов.
Новак има неколико луксузних станова у неколико градова света, тренутна резиденција му је Монте Карло, али истиче да само Србију и Београд сматра за свој дом.
- Лепо је имати опције за живот широм света, али за мене је Србија увек била једини истински дом. То више пута поносно истичем. Како сам напунио 15 година, тако сам почео да се селим и најдуже сто сам се задржао у једном месту у низу је било месец дана. Осим моје Србије, Београда и Копаоника, нисам развио неку посебну припадност неком граду или земљи у иностранству. Оно што знам је да срцем и душом припадам мојој породици и да када ми се каријера заврши, са задовољством ћу почети и ја да се прилагођавам њима и њиховим потребама, као што су то они радили и за мене сада када ми је то потребно. Недавно сам разговарао са неколицином наших веома успешних младих људи који су сада у Сан Франциску, у Америци и раде у различитим компанијама – сви имају исти осећај – само један је дом, само један је град за који можеш да кажеш да је твој. За мене је то Београд.
Да ли би се бавио политиком
Често се дешава да Новаку кажу да би био успешан политичар. Елоквентан је, начитан, људи га воле, најбољи је амбасадор Србије у свету, а чак и страни новинари наговештавају да има политичке вештине и да би могао да се опроба у томе по завршетку каријере. Ипак, Новак нема намеру да улази у политику, судећи по последњем интервјуу у којем је говорио на ту тему.
- Захвалан сам на љубави и подршци коју примам од људи, али немам намеру да се бавим политиком ван спорта. Уложићу труд и напор да тенис остане и опстане као национални спорт у Србији још дуго времена, да буде још популарнији него што јесте, да имамо више клинаца по школама и клубовима са рекетом у рукама.
- Спорт је моја љубав и страст и желим да ту максимално помогнем својим искуством, примером, контактима, а и ангажманом. С друге стране, моја супруга се већ увелико бави унапређивањем образовног система у нашој земљи кроз нашу фондацију и на тај начин помажемо земљи и породицама. Доста људи нам се придружило на тој мисији што нас обоје јако радује јер чврсто верујемо да су деца најбоља инвестиција за бољу будућност друштва. Ми смо се поделили и свако ради оно сто воли и у чему је добар, и верујем да је тако свима добро – поручио је својевремено за Мондо на почетку године.
О Хрватима

Ђоковић је неко ко руши баријере и табуе на нашим просторима, а вероватно је и личност која је највише урадила на помирењу Срба и Хрвата после рата деведесетих. Томе у прилог говори и то што му је тренер Хрват, Горан Иванишевић и што није подлегао притиску када је у медијима била права хајка због неких старих изјава Иванишевића током рата у Хрватској.
- Што се тиче мог односа према Хрватској, ја сам се трудио, да у јавности, а и ја лично, увек преносим позитивну поруку према Хрватској и свим земљама у региону. Ја нисам одрастао у Југославији, био сам јако мали када се већ Југославија распала, али некако тај дух осећам.
- Знам да ми многи замерају због тога, али ја поштујем различитост у размишљању. Не можеш бити свакоме драг. Увек сам се опходио према људима из Хрватске на позитиван начин. Небитно да ли је неко из Хрватске или Србије или из било које друге земље, ако се људски односите према некоме, онда ћете то добити назад. То је мој неки једноставни мото живота, имам много пријатеља у Хрватској, често долазим и ту на летовање и то ће се наставити – поручио је недавно за Индекс Новак Ђоковић.
(Д. У.) /Телеграф/
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?