Деда Александар (102) поново одушевио Србију: За борбу против епидемије поклонио 200.000 динара

Он је већ небројано пута показао хуманост

Има четворо деце и 20 унучади и праунучади: Бака Милка (92) витална и у деветој деценији

ДЕКА Александар Стојановић има 102 године и најстарији је Лесковчанин. Симпатије јавности поново је недавно освојио одлуком да локалној самоуправи поклони 200.000 динара да би се у време епидемије солидарисао са онима којима је помоћ најпотребнија. Он је већ небројано пута показао хуманост. Последњи пут у време поплава 2014, када је донирао средства онима који су све изгубили у тој елементарној непогоди, а први пут када је био уз пострадале у земљотресу у Скопљу. Донирао је и средства за изградњу Храма Светог Саве.

Деда Аца верује да му брига за друге и то што, с времена на време, подели оно што има са људима којима је помоћ најпотребнија, продужава живот. Вели и да га то чини срећним.

  • Немам много, али и оно мало што имам некоме може много да значи – прича овај витални старина. – Увек сам се тиме водио у животу. Трудио сам се да помогнем када год сам могао, па тако и сада. У самоћи често размишљам како бих могао да и у овим годинама будем од користи. Доброчинство ми је највећа храна, а доноси ми спокојство.

Већ 15 година, од када му је супруга преминула, живи сам. Превентивне мере ради заштите од вируса, каже, нису му тешко пале, јер је навикао на самоћу. Придржава се свих мера стручњака, мада би радо изашао у своју рутинску свакодневну шетњу. У овим данима када се Србија бори са короном, деда Ацу нису заборавили челници локалне самоуправе. Лично га је посетио и градоначелник Горан Цветановић.

  • Такви примери доказују да имамо дивне људе и сигуран сам да је Октобарска награда коју смо му доделили отишла у праве руке – каже градоначелник. – Он није само пример хуманости, него и позитивног става према животу, елана и воље и на њега сви треба да се угледамо – закључио је градоначелник.

РУЧАК У ВРЕМЕ ВЕЧЕРЕ

ДЕДА Аца је познати занатлија који се до пензије, пуних 38 година, бавио израдом народних ношњи у својој радњи у центру града. Посао је започео 1936. године, уз помоћ новца освојеног на лутрији. Од свог рада се скућио, каже да је много радио и често ручао у време вечере.

(Вечерње новости)


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

НОВО