Ако сте слушали шта је рекао градоначелник Бањалуке, испред нас је највјероватније још један маратонски полицијски час, четири дана ограничења кретања, због, како он каже, 100 неодговорних који могу да угрозе осталих 150 000 одговорних.

Није, наравно, тачно да је само 100 неодговорних, али је тачно да је то мањина, и тачно је да се због мањине неодговорно кажњава већина. Јер мале бројке заражених у Бањалуци нису резултат вишедневних забрана кретања, већ перманентног одговорног понашања већине. Умјесто да се на том већинском разуму граде мјере и систем кажњавања, бира се, у немогућности система да одговори на такав изазов, опет соломонско кажњавање већине.

Да, ово је кажњавање већине, а не брига о здрављу, јер здравље већине ће бити угрожено и немогућношћу кретања и затварањем људи у станове. Срчани и други болесници користе ходање као терапију. Ходање и излагање сунцу јача имунитет који нам је тренутно једина гаранција да можемо побиједити вирус, јер лијека нема. Кретање је здравствена препорука, а посебно сада када бујају анксиозности и психичке сметње, мора се размишљати о томе.

Државе погођене вирусом охрабрују људе да се на обазрив начин крећу и излажу сунцу и свјежем ваздуху, као мјеру заштите. Сусједна Хрватска нема полицијски час, у комшијској Црној Гори га нема. Нема га ни у Федерацији БиХ, другом ентитету. Само Србија, са још драстичнијим методама и ми, примјењујемо ову мјеру у нашем окружењу, без икаквог доказа да та мјера постиже резултате.

Карантини само одлажу неминовност, а то је живот са вирусом. Карантин га не може уништити. Већина држава свијета се полако отвара, јер ако се скрше економије, а већ су озбиљно уздрмане, биће много већих проблема од самог вируса.

Склањањем од вируса ми само избјегавамо неминовност да се са њим суочимо у наредне двије године, које су реалан рок за евентуалну вакцинацију. Тако да је неминовност излазак и кретање и обазривост, понашање које нас у том кретању чини мање изложеним вирусу. И понашање којим мање угрожавамо друге. Нелогично је отварати поједине послове, што је, наравно, неопходно, и кренути са лакшим мјерама и отварањем, а истовремено на почетку примјене тих мјера затварати људе на сваки датум који се учини ризичним за окупљање. Онај ко је неодговоран, неодговоран је сваки дан, не само за празнике и тако треба доносити и мјере. И примјењивати их, што је још важније.

Да, мјере и правила понашања су нам неопходни, још одговорније понашање у наредним мјесецима посебно, разумна ограничења, али не и вишедневно затварање људи и креирање услова за нове дијагнозе и болести, стања која могу бити једнако опасна као Kорона.

Бука