Неко нам је украо април.
Сунчани, насмијани април, са прохладним јутрима.
И поподневима која миришу на љубав. Сваке године.
Питам се, ко је украо април?
И широке веселе сукње које лепршају и најављују долазак љета?
И дуууге шетње, и кафу крај ријеке?
И оне тренутке када сунце залази до сутра, и постаје прохладно, таман толико за ону нову малу јакну.
Која ће да сачека, неки нови април.
Неко би рекао: „А шта је један април наспрам цијелог живота?“
Ја бих рекла мало другачије:“Шта је цијели живот наспрам једног насмијаног априла?“
И одласка кући, и насмијаних родитеља који чекају.
Дана када радост не силази с лица.
Неко нам је украо април.
Да нас подсјети
Да се запитамо
“Шта је цијели живот наспрам једног насмијаног априла?“
Као што је и Мика написао:
„…тренутак је тежи
И страшнији и дужи
Од времена и вечности.“

hercegovac.net