„Власт је највећи порок. Због ње се гине, због ње се губи људски лик. Човјека на власти подстичу кукавице, бодре ласкавци, подржавају лупежи и његова представа о себи увијек је љепша него истина.”

Рођен је на данашњи дан 26. априла 1910. године у Тузли. Један је од ријетких муслимана, који је истицао своје српско поријекло и поносио се тиме.
„У име чега затварати очи пред истином? Моји преци су из Билеће, од дробњачког братства Вујовића.
Породична традиција је знала за четири градске генерације Селимовића у Билећи. Били су трговци и златари. Даље од тога се није знало, па се претпоставља да се тим намјерним заборавом прикривао хришћански коријен”, говорио би Меша о свом поријеклу и о својим часним прецима.

Био је мета напада и оспоравања од стране муслимана због свог јасног српског националног осјећаја.
„Босна га никад није прихватала због тога што се није хтио савити, што је био свој” рекла би његова супруга Дарка Божић, ћерка генерала Краљевине Југославије, којој је посвећен Мешин чувени цитат: „Ко промаши љубав, промашио је живот”, истичући да га је у многобројних трагедијама и несрећама у животу спашавала само љубав.

Творац је чувених романа „Дервиш и смрт” „Тврђава” и аутобиографије „Сјећања”. Добитник је многобројних награда ( Његошеве, Горанове, НИН-ове).
Истицао је да припада књижевности Вука, Матавуља, Кочића, Станковића и Иве Андрића.

Имао је тежак живот у коме су се смијењивале трагедије и несреће. Тако се баш оног кобног дана, када му је стријељан невини брат, почео стварати најславнији роман југословенске и српске књижевности.
„Шефкија је био миран пред стријељање. Рекао је: ‘ Поздрави Мешу и реци му да сам невин.’ Ја сам знао да је невин, ни судије нису тврдиле другачије. Шофер није смио да ми каже гдје је сахрањен, па ни дан данас не знам гдје му је гроб”, написао је Меша у аутобиографији „Сјећања” најболнији и најупечатљивији дио трагедије једног људског живота.
Највећа умјетничка дјела најчешће и настају усљед оволиког бола и патње, па није ни чудо што многи дају толики значај Мешиним дјелима да их у домовима чувају попут Библије или Курана.

Исток