„Народ који рађа овакве људе, не може пропасти, јер он мора кроз њих, кроз своје истакнуте синове вјечно живјети”… истакнуто је у посмртном говору посвећеном Валтазару Богишићу, правнику, књижевнику и научнику који је умро на данашњи дан 24. априла 1908.године.

Родио се у Цавтату 1834. године.
У Бечу је постао доктор права.
Био је члан академија и у Загребу и у Београду.

На приједлог књаза Николе, добио је царским указом налог да иде у Црну Гору и учествује у изради грађанског законика.Тако је књаз Никола повјерио Богишићу да сачини правни кодекс на основу студиозног испитивања правних обичаја Црногораца, што је Богишић убрзо и урадио. Написао га је језгровито, народним језиком. Због оригиналног садржаја који представља синтезу обичајног права и модерних тековина правне науке овај Општи имовински законик за Црну Гору извршио је велики утицај на теорију и праксу и у земљи и у иностранству.

И срцем и дјелом Богишић је увијек био везан за српски национ. У Новом Саду је основао политички покрет „Уједињена омладина српска” док је у Дубровнику био члан „Српскокатоличког покрета” а на Цетињу члан „Дружине за ослобађање и уједињење српско”.

Био је министар правде у Црној Гори, а дуго времена је радио као приватни правник у Паризу. Умро је у Ријеци а сахрањен у свом родном мјесту.
Хрвати су га презвали у Балтазар и у свим својим енциклопедијама га истицали као хрватског научника а Црногорци као црногорског.

Но, истина је једна а то је да је Валтазар Богишић један од ријетких Срба који је оставио велики и значајан утицај и на Србе, и на Црногорце и на Хрвате.
На сваком пољу је успијевао упростити сложено и приближити народу и политику и право и књижевност, што нам управо показује и његов превод Катоновог правила (Regulа Catonianа) а које гласи: „Што се грбо роди, ни вријеме не исправи.”

Исток