Милош Биковић важи за једног од најпопуларнијих глумаца српске кинематографије чија је слава прешла границе наше земље. У Русији одавно ужива статус мегазвезде, а каријеру је започео у серији “Стижу долари”, а мислило се да је највећу популарност достигао глумећи у филму “Монтевидео, Бог те видео”. Међутим, улога Петра Мараша у “Јужном ветру” избацила га је у орбиту.

”Балкан је и даље буре барута. Нико више не ратује, али је ситуација веома јасна. У хрватским градовима и даље је забрањено користити ћирилицу, и даље се разбијају аутомобили са српским таблицама. На Косову, Албанци уништавају српске производе, а у Македонији су се сукоби преселили у парламент. У Подгорици су људи чак изашли на улице, након што је усвојен закон о СПЦ. Држава хоће да отме наслеђа Српске православне цркве јер не може да је контролише. Желе да направе своју црногорску цркву, и да створе свој народ иако се прије 10 година већина Црногораца декларисала као Срби. Промијенили су писмо, религију, а сад су направили и цркву”, испричао је Биковић за руске медије.

По први пут нашироко је говорио о свом односу с породицом, али је открио и у којим се то ситуацијама обраћа свом брату монаху за савјет. Милош је открио и да је од првог великог хонорара купио стан својој мами.

– Мој брат је отишао у манастир када је имао 22 године, а студирао је с потомцима руских емиграната који су дошли у Србију након Октобарске револуције. Важно ми је да кажем да с њим причам као са братом, али се увијек сјетим да је он ипак монах који је свој живот посветио Богу. Понекад, у разговору пожелим да му противурјечим, али умјесто тога, увијек му кажем: “Размислићу о твојим ријечима” – испричао је Милош и објаснио због чега се његов брат одлучио да живот проведе у манастиру.

– Објаснио ми је да никада није осјетио такву пуноћу живота и да ју је пронашао једино у додиру са Богом – каже глумац и додаје:

– Када је моја слава премашила све оно што сам очекивао, сјећам се да ми је брат рекао: “Сада више ниси битан само ти. Сада си постао симбол.” Он је на неки начин почео да ми се диви, иако ја то никада нисам очекивао јер је то необично за једног монаха. Он добро зна колико и када се ја ломим и сумњам у себе – испричао је Биковић за руско издање магазина “Еsquirе” и додао да је његова мајка имала другачији приступ.

– Њој мој успијех није много важан. Вјеровала је да ћу постати глумац, али ме није претјерано храбрила у томе. Када је моја каријера почела да иде узлазном линијом, она ме је подржала – прича Биковић и открива шта је мајци купио од првог великог хонорара.

– Стан у Београду, а прије тога сам јој из Русије донио крзнену капу, која јој се много допала. Њој поклони нису толико важни. Одрастао сам на Карабурми, а често смо се селили јер нисмо имали свој стан. Моја породица је некада била веома богата, а након Другог свјетског рата због национализације смо све изгубили. Тата је био директор велике аустријске фирме и зарађивао је доста новца, али ја нисам осјетио тај лагодан живот. Мој брат јесте – рекао је глумац и објаснио да га прве успомене на дјетињство подсјећају на ратове, инфлацију и празне рафове у продавницама.

/Агенције/Борба/