„Ја сам запањен смелошћу министра финансија да тако мења одлуке објављене у Службеном гласнику и читаву ствар додатно обесмишљава. Прича је сама по себи циркус, али ово разврставање ко може да добије, а нарочито начин да зовеш телефоном је испод ивице доброг укуса. То су све наше паре“, коментарише глумац Радослав Миленковић изјаву Синише Малог да ће сви пензионери и примаоци социјалне помоћи аутоматски добити по 100 евра од државе, док ће други грађани морати да се изјасне да ли их желе.

„Битнији је проблем ко како може да разуме све што нам се дешава, начин на који се влада, они су наши запосленици. Поносан сам какве смо аутмобиле купили полицији ,комуналној милицији, колико смо пара потрошили на пројекте, а онда чујем да је епидемија почела јер нисмо имали заштитне опреме. Та храброст да признаш лаж, није проблем да ли си нас лагао да имамо а немамо, што су неки људи били принуђени да без адекватне заштите буду у контакту и изложени, ти знаш да немаш заштиту, онда након приче о најсмешнијем вирусу не кажеш немамо заштиту останите код куће, него лажеш да имамо свега. То да Кон каже да му је лакнуло кад је видео да је слетео кинески авион је доказ да о нама нико не води рачуна и колико нема свести нико од оних који одлучују како да се становништво заштити“, нагласио је Миленковић.

„Верујем у податке да је јако опасно, да се вирус преноси лако, да инкубација траје више и да сам најсигурнији код куће, да сам безбедан на два метра и ништа више. Ја ћу се кретати колико будем морао, моја делатност је последња на реду да се отвори, наредно играње очекујем у октобру. Пандемија је велика тема, ово што нам се дешава на нивоу свакодневних лажи не завређује пажњу, нема дубоку спознају о људској природи. Што се тиче човека, његове психе, душе, немоћи, то већ постоји од Декамерона до Куге, има пуно штива на основу кога ћемо моћи да причамо причу“, каже он.

Коментаришући случај Јоване Поповић из Кикинде, која је завршила у пожаревачкој Забели због кршења мере самоизолације после повратка из иностранства, иако јој та мера није била званично изречена, Миленковић је рекао да је страшно „што је њено инкриминисано дело јтако нејако, површно, глупо оибразложено и третирано“.

„То је доказ бахатости да власт може све што јој се хоће. Која је мера одговорности Кона што је знао да нема опреме, а није нам рекао. У овим данима изолације размишљам, било би јако добро не само чути Јовану, мени су већа загонетка људи који то све спроводе, како ти је посао да ту девојку ухапсииш, ко су ти људи, шта они раде код куће, шта је њихов живот, то ми је загонетка. Толико је погрешног у реченици нисам хтео да кажем да не бих дизао панику“, наводи Миленковић.

Додаје да је запањен на шта су људи спремни због своје немоћи и незнања.

„Јел неко био спреман? Ко је у октобру штековао маске и рукавице. Ја сам једног дана од Цветкове пијаце до хотела Москва ишао пешке тражећи рукавице, маске и средства за дезинфекцију, у 46 апотека сам ушао, ни у једној није било ничега, а причали су да имамо свега. Ту сам престао да верујем. Ми смо изложени власти која упорно одбија да каже не знам“, поручује.

За одлуку група лекара, која тражи седницу Етичког одбора Лекареске коморе Србије због наступа Бранимира Несторовића, поручује – свака част, храбри људи.

„Овим људима честитам, хвала им што је бар неко реаговао. Ми смо видели да струка ћути пред недопустивим, од тога што нема средстава на толике гадости, нечега што може бити штетно. Човек који је професор на Медицинском факултету и ћути пред надрилекарством којим смо засути“.

Положај уметника у време кризе
Када је у питању положај уметника у време кризе, Миленковић је рекао да наше Министарство културе „не постоји“ и не бави се стварима, наводећи пример Хрватске где је нађен начин да се помогне самосталним уметницима.

„Сви ти људи који су потпуно препуштени и заборављени, само им је показана небитност. У Хрватској сви ти људи добијају неких 500 евра првог месеца, а другог чак и нешто више. Код нас је, за сада само предлог да добију 30.000 динара. Мој предлог је да сви политичари имају просечан лични доходак“, рекао је Миленковић.

Додаје да је генерално је однос према позоришту, филму и глумцима пун неразумевања.

„У ових 40 дана ванредног стања колико је по свету линкова за бесплатне музеје, представе, филмов, али то је исто нечије дело, нико се није сетио код нас да сва та позоришта, продуценте, симболично обештети, јер су бесплатно уступили своја дела. Ми да бисмо преживели мора неко и да плати. Да похвалим колеге из СНП, они су самоиницијативно скупили новац и исплатили хонорарно колеге, у томе има достојанства и солидарности. Зашто то не може министарство, зашто сви људи нису обештећени као да су играли. Јер вирус ће проћи, живећемо с тим, снимаћемо некако, али бешчашће и неосетљивост неће проћи“, каже Миленковић.

Извор: Н1