Стећак завршио у онлине продаји за 1.200 КМ, како стати у крај оваквим појавама?
На онлине платформи за продају ОЛX прије четири дана је у продају стављен стећак из 13. вијека чија је цијена 1.200 КМ. Корисник ОЛX-а „Бранекс“ из Витеза одлучио је да прода овај средњовјековни надгробни споменик.

„Продајем камени стећак, ручно исклесан са шест правилних страна из 1268. године. Камен је од гранита те је погодан за споменике“, написао је „власник“ стећка и додао да је надгробни споменик тежак три тоне.

Додао је да прихвата само озбиљне понуде. Но, само неколико минута након што се његов артикл нашао у центру пажње бх јавности корисник Бранекс обрисао атикл са свог профила вјероватно схвативши да су стећци национално благо под заштитом УНЕСЦО-а те да они ипак нису за продају.

Стећци су један од најзначајнијих сегмената бх. културног наслијеђа јер се ради о јединственом облику надгробног споменика из средњег вијека. Такви споменици, како нам је казао Горчин Диздар научника који се бави изучавањем културног наслијеђа средњовјековне Босне, не постоје нигдје на свијету осим на нашим просторима, а њихов глобални значај потврдио је управо и УНЕСЦО-ов статус.

„Мени то више није ни шокантно. Ја сам бавим овом тематиком већ дуги низ година и свако мало се појављују такви случајеви. Ово је чак и комично али претходно смо имали и случајеве и уништавања , рушења и никада се ништа није десило. Због тога ми није уопште чудно што се такве ствари дешавају јер не постоје никакве санкције“, казао је Диздар.

Додао је чак да су и они локалитети који су под УНЕСЦО-вом заштитом у катастрофалном стању, затрпани смећем, те да не постоји никакав знак да се ту ради о свјетском наслијеђу.

„Држава о стећцима брине веома мало, готово никако. Двадесет и двије некрополе на УНЕСЦО-вој листи свјетског наслијеђа већ неколико година и ту се ништа није догодило. Ми имамо Државну комисију за очување националних споменика која је надлежна за проглашавање тог добра, међутим они немају мандат да то имплементирају. За то су надлежне искључиво ентитетске институције. Међутим то се не дешава и све је препуштено иницијативама појединих општина и ту се ради само о доброј вољи локалних институција и волонтера, а што се тиче државе ту нема никакве систематске бриге“, казао је Горчин.

Ово није први пут да се скрнаве стећци. Прошле године на локалитету гдје се налази некропола стећака Пољице, која је проглашена националним спомеником БиХ појединци су окренули јање на ражњу и направили излетиште, а на подручју Источног Сарајева пронађени су стећци који су багерима измјештени на друге локације. Многи од њих су завршили као хрпа обичног камења, питали смо Диздара може ли се уопште стати у крај оваквим појавама.

„То је јако тешко питање, али мислим да је оно што је потребно је јасна законски оквир и његова имплементација, дакле кажњавање. Ја вјерујем да је то једини начин. Неће се сам народ почети бринути о том наслијеђу док му то не каже. Дакле, све док не постоје санкције за таква понашања то ће се и даље наставити догађати“, рекао је Горчин Диздар.

Из ОЛX-а су нам такођер казали да је корисник сам обрисао спорни артикл, али и да подршка за кориснике на овој продајној онлине платформи, уколико установи да нешто није уреду с продајним артиклом, има право да суспендира профил са своје платформе.

Извор: Кликс