viagra cialis levitra quel est le meilleur mode d'emploi cialis 20 mg kamagra thaïlande ou acheter kamagra cialis memes cialis 20 mg nasıl kullanılır kamagra fiable les bienfait du cialis
Деда Срећко (94) прекршио забрану: „У цркву сам ишао и за вријеме рата и комуниста, па сам морао и сад“

Иако су га укућани молили да не иде због короне, старина никога није послушао.
Данима пред Васкрс било је у кући Ковачевића испод Златибора разговора, али опрезно са деком Срећком (94), најстаријим у кући, о одласку у цркву на Васкрс. Укућани су покушали да му кажу да ове године не би требало ићи у цркву због вируса, препорука власти и доктора, „Ја у цркву морам, постио сам, спремио се за причест“, рекао им је деда.

У неђељу, још сунце није било ни изашло кад се деда вратио из цркве, нико у кући не памти да га је видио тако срећног, подмлађеног… – Никад срећнији у животу… Био сам на литургији, причестио се, помолио се Богу за све у кући, да нас бог спасе, да нам да здравља и живота, берићета, вратио се пуна срца и пуне душе – рекао је за Курир телефоном деда Срећко.

Признаје, било је мало стрепње да га на путу до цркве не сретне полиција: – Отишао сам у четири ујутру, помрчина, поранио, док милиција не ступи на дужност… У цркви баш мало народа, а опет довољно да се богу помолимо да нас сачува и од овог зла.

У своје 94 године запамтио је, прича, много тешких година, и вријеме Другог свјетског рата, и комунисте, али не памти да је пропустио да се причести за Васкрс. – Тешко је бивало, али се увијек постило, и кад се на кукурузном хљебу живјело, увијек се у цркву ишло и увијек богу молило. Коме другом ако не њему. Увијек кад је било тешко, ја се окренем ка истоку, поменем бога и царство небеско, Богородицу, крсну славу и свијеце и буде ми лакше. Тако и сад, јесте тешко, али било је и теже, па смо преживјели, све с божјом помоћи и никако другачије – казао је деда Срећко.

У вријеме короне деда помало чува овце по обронцима Златибора, прошета по брдима, радне понешто око куће… – Богу хвала, код нас у селу, у околини, тог вируса нема. Ову пошаст схватам само као божју казну. Опомиње нас бог да смо много забраздили, да треба да будемо бољи људи, да више водимо рачуна о себи и ђеци, породици, да не трчимо само за парама. Ово јесте опомена, ко схвати – схвати, ко не схвати, ко зна да ли ће бити сљедеће опомене – деда Срећко.

(Извор/Фото: Курир, З. Шапоњић)


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО