Прави спектакл се десио на нафтном тржишту данас. Нафта је склузнула на чак 0,97 долара за барел, што је пад од 94 одсто. Најгоре, нема назнака да ће се нешто ускоро промијенити.

Цијели дан све очи брокера, нафташа и инвеститора биле су упрте у графикон који је неумољиво показивао силазну путању. Јутрос, нафта је коштала 15 долара, да би током дана падала и падала. Управо је пала на само 1 долар.

Криза са короном смањује потражњу, а произвођачима остаје мало мјеста за складиштење свих вишка барела сирове нафте.

Цијене нафте пале су 78 одсто данас, што је најнижи ниво од када се 1983. отворило трговање нафтним фјучерсима. Продаја се дијелом може приписати тржишној механици. Већина инвеститора се вец́ фокусира на јунски уговор, смањујуц́и обим трговања. Термински уговори за ЊТИ нафту, за испоруку у мају, пали су за 2,62 долара или за 14 процената, на 15,65 долара за барел на ноћашњем трговању.

Сутра је посљедњи рок за уговарање куповина на терминском тржишту за мајске испоруке. Цијена јунских уговора, којима се све активније тргује, пала је за 1,28 долара или за 5,1 одсто, на 23,75 долара за барел.

Тржиште нафте је под великим притиском због серије извјештаја о слабој потрошњи горива и мрачних прогноза Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) и Међународне агенције за енергетику.

Количине нафте на залихама у САД, прије свега у Кушингу у Оклахоми, главном дистрибутином центу за ЊТИ нафту, из дана у дан су све веће због пада потражње.

Смањење производње „црног злата“ земаља чланица ОПЕЦ-а и њених савезника, попут Русије, треба да стартује од маја.

Неформална нафтна алијанса названа ОПЕЦ+, постигла је договор о резању производње за 9,7 милиона барела дневно како би зауставила поплаву понуде на тржишту узроковану падом наруџбина због ванредног стања уведеног широм свијета у борби проти пандемије ЦОВИД-19, што је као посљедицу имало смањење потрошње горива и привредних активности.

(Телеграф Бизнис)