Невероватно чудна и тужна прича је о малом Чавки, који је у другој половини осамдесетих био најтраженији дечак у нашој филмској индустрији да би затим потпуно нестао и на крају трагично завршио.

Нема превише података о њему осим неколико текстова, а по свему судећи Драган Кресоја га је нашао у центру Београда како тумара улицама и позвао га на аудицију за сина Бате Живојиновића у филму „Крај рата“.

Дечак је имао осам година у том тренутку, живео у рушљивој кући са родитељима, може се рећи и страћари, а онда је добио улогу и са хармоником у рукама кроз цео филм ишао са Батом у потрази за осветом тј. осветама и стварно је био одличан у улози.

То му је донело пажњу филмаџија, почео је да добија нове понуде и прихватио је неке добре, ту се истичу наравно насловни јунак у „Чавки“, а био је и Греца, клинац који живи са Лаушевићем и компанијом у „Догодило се на данашњи дан“, исто веома добра улога, у стилу осталих дрска, интелигентна, отресита и са видљивим животним искуством.

Од његове глумачке зараде су родитељи добили довољно новца за бољу кућу, тих година је играо и у филмовима „Криминалци“, „Граница“, серији „Алекса Шантић“ и у још пар телевизијских пројеката, освојио и награду на Нишком фестивалу, међутим почетком деведесетих одлучује да се са 15-ак година сасвим повуче из јавног живота, никада више није ни глумио, нити давао било какве интервјуе.

Две деценије се ништа није знало о њему све док 2013. није преминуо од рака са свега 38 година.

Можда се сналазио лепо у том међупериоду, можда се и мучио, више није толико битно, али будући да је у тако раном животном добу претурио гомилу ствари преко главе, што тешких, што блиставих, да се на прагу тинејџерских дана одлучио на огроман корак какво је, условно речено, пензионисање свакако било.

Стварно је прошао свашта и жалосно је што барем тај одабрани живот није успео да проживи како треба тј. колико треба.

Звао се Марко Ратић.

Извор: Луфтика/Херцеговац