У питању је други дан хришћанске жалости, након Великог петка када је Христ разапет на Голготи, због чега се и Велика субота, коју је према вјеровању Исус Христос провео у Хаду, подземљу, и проводи се у молитви и тишини.

Јутрење Велике суботе у новије вријеме не служи се рано изјутра, већ на Велики петак увече. Пред Христовим гробом, уз кађење и држање свијећа, врши се слика Христовог погреба.

Велика субота је дан уочи Васкрса у коме се завршавају послови неопходни за дочек великог празника. Спрема се и чисти кућа, приправља одећа, боје јаја, по правилу изјутра обавезно прије изласка сунца. У Хомољу се мијеси колач – васкршњак – окићен босиљком, као и мањи колачићи.

Најраширенији назив за данашњи празник је Велика субота, али се у неким крајевима овај дан зове и Страшна субота, Завалита субота, Црвена субота и Дугачка субота. Сви ови називи подсјећају на дуге Христове мука на распећу.

Стари вјерују да се због тога на данашњи дан обавезно треба учинити неко добро дјело или удијелити милостиња сиромашнима, вјерује се да ће се то вишеструко вратити доброчинитељу.

У Републици Српској, Поповом пољу, Велику суботу зову и Црвена субота и тада „масте“, односно боје јаја у црвено. Фарбају их тако што улију воду у лонац и у њу сипају црвену боју или вразило. Затим се запали провлак воштанице па се њом праве шаре по јајима. Обично су то биљни мотиви, са представама сунца, месеца и крстића. Кад вода проври, стављају јаја и кувају све док три пута не очитају „Оче наш..“ или једном „Верујем..“. Искуство је показало, да је то време довољно да се јаја скувају. Када се јаја охладе, жене их отиру крпом једно по једно при чему се показују шаре. У кућама које су имале смртни случај, јаја се фарбају у тамно црвено, црно или „масте“ у чађи. Јаја искључиво боји женска чељад.
Поноћном Васкршњом литургијом завршавају се дани жалости и почиње празник Васкрсења. Свештеници у православним храмовима се у знак васкршње радости и победе над смрћу пресвлаче у свете одежде и у осветљеној цркви читају Јеванђеље о радосној вести анђела.

Почетак васкршњег славља оглашава се звонима на православним храмовима која први пут звоне после дана жалости када се, уместо литургија, служе царски часови, а богослужења најављују дрвеним клепалима.

Народ у храмовима одговара молитвом на хорско појање анђела и са упаљеним воштаницама ишчекује Васкрсење, најрадоснији празник победе живота над смрћу који је основа хришћанске вере.

Овај обред се поштује у свим православним храмовима, а у Јерусалиму се сва догађања везују за цркву Гроба Христовог, где верници сваке године на Велику суботу присуствују чудотворној појави „благодатног огња“.

У храму Светог Гроба у Светој земљи већ вековима јерусалимски патријарх узноси угашено кандило које се само пали и тај огањ преноси на свеће окупљених верника, а они даље својим ближњима и у своје храмове.

In4s/Курир