Епископ ЗХиП Димитрије: „Није нападнуто хришћанство, него здравље”
У вријеме када у јавности трају жестоке полемике око тога да ли је за православни Васкрс потребан полицијски час, или је требало дозволити вјерницима да присуствују литургији, један епископ нарочито се истиче у јасним и гласним ставовима који очигедно допиру до вјерног народа.
У питању је епископ Захумско – херцеговачки и приморски Димитрије, чија саопштења за јавност, изјаве за медије њега и свештенства, не остављају простор за сумњу и подјеле међу вјерницима.
– Ако бисмо могли замислити ситуацију у којој се мјере о забрани јавних окупљања не би односиле на вјернике, и тада би због јаванђелске вјере која нас учи да је ближњи наш живот, оне требало да буду поштоване и примјењиване од стране хришћана. Због тога је најтрезвеније да поштујемо све одлуке и препоруке градских, републичких и државних власти којима се настоји спријечити ширење овог опаког вируса и спасти што већи број живота. Не смијемо дозволити да угрожавамо животе својих ближњих, јер су они за сваког правог хришћанина највећа светиња – написао је владика у писму вјерницима на Лазареву суботу.
Епископ Димитрије осврће се и на ставове појединих вјерника који, када би им указао на страшне посљедице које је корона вирус оставио и оставља у Италији, просто констатују да су Италијани најстарија нација у Европи, „доводећи ме, хоћу да вјерујем несвјесно, пред закључак да ти људи, због своје старости и болести, не заслужују љубав својих ближњих и нашу пажњу“.
-У колики смо само понор безосјећаја упали, мислећи да бранимо вјеру, и колико живимо живот измјештен из реалности која нас окружује?! Зато, пробудимо се и видимо: Није нападнуто хришћанство, него здравље и животи милиона људи свих вјера и нација са којима ми православни хришћани дијелимо овај Божији свијет – ријечи су владике.
Као што знамо, јавност полемише и око тога да ли је Света причест (Евхаристија) прхватљива у вријеме када се налазимо у стању панденије. Ставови за и против су нарочито појачани након јучерашњих снимака из цркве Светог Василија Острошког у Источном Сарајеву, гдје је служена литургија поводом Великог четвртка, уз присуство великог броја вјерника, који су се причешћивали једном кашиком, како се то иначе ради.
Не овим поводом, еписком Димитрије је написао да Света Евхаристија јесте лијек и за исцјељење ове нове болести с којом се сусрећемо, али не као медикамент који ће сам по себи да нас сачува од заразе „него као израз љубави једних према другима и тиме предпокушај Христове побједе над смрћу“.
– Ако се Евхаристијом служимо да покажемо себи и другима да смо бољи вјерници од наших ближњих, онда је узалуд приносимо. На крају, ако журимо да учествујемо у Светој Евхаристији у манастирима да бисмо се наругали одлукама својих пастира сматрајући их за ништавне, или за одраз маловјерја – узалуд тамо идемо. Тамо гдје нема јединства, него су подјеле, нема ни Евхаристије. Тамо гдје нема благодарности, него је озлојеђеност, нема ни праве Евхаристије. Тамо гдје нема служења, а има самодовољности, нема ни Евхаристије. Света Евхаристија се служи само онда када је служимо као једно Богу благодарно тијело, без унутрашњих раздора, без надимања над другим вјерницима и без гордог оглушивања о молбе и благослове наших пастира – обартио се владика вјерном народу.
Према његовим ријечима, та два сата нашег заједничког недјељног и празничног сабрања и дј миелања, што и значи ријеч литургија, сада можемо, осим личном молитвом, будући да нам је заједничка онемогућена, племенити и на другачији начин, не мање свет од уобичајеног.
– Наиме, можемо се (уз све прописане мјере предострожности) потрудити око неког болесног, старог, или просто некоме од њих коме је ограничено кретање обавити неопходну набавку и опет се, послије такве „литургије“ причестити. Зар не би ово био диван начин да живимо нашу вјеру у овом времену кад смо сви на испиту, себе духовно обогаћујући, а ближње, колико нам је могуће, и духовно и материјално? – питање је епископа Димитрија над којим би сви требало да се замислимо.
Како његове ријечи изгедају у пракси могли смо, између осталог, да видимо недавно и на примјеру манастира Зитомислић, чије је братство обавијестило народ да ће за празник Благовијести, манастирске капије, на жалост, бити затворене.
– Са тугом, али исто тако са пуном одговорношћу и љубављу једних према другима, сходно препорукама нашег Епископа, а у складу са одлукама Кризног штаба Херцеговачко-неретванског кантона, донијели смо ову одлуку. Узимајући у обзир све веће ширење корона вируса у Мостару, а однедавно и у сусједној општини Читлук, морамо показати још већу дозу опреза и остати у својим домовима. Благовјештење ћемо прославити тако што ћемо свету литургију служити само ми, братство свете обитељи, а ви браћо и сестре, у то вријеме, у својим домовима, станите на усрдну молитву! Иако раздвојени физички, будимо обједињени свезом Духа у молитви која, и на овај начин, може бити саборна – наведено је у Одлуци.
ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?