„Знаш ли ти ко сам ја?“
Некад су питали бахати улични малтрет-мајстори, одмах за њима опасни момци у покушају, па синови квазибитних фаца…“Знам, пријатељу, и заболи ме.“
Сада питају надобудним, подсмјешљивим погледима, увредљивим уличним рјечником, питају да не би чули одговор већ видјели страх и снисходљивост.
Ко сте, бре, ви?
Ко сте да питате знам ли ја ко сте ви?
Ко сте да пријетите док глумите жртве, ко сте да постављате услове и уцјењујете, ко сте, бре?
Шта сте замислили?
Да страх нема граница, да уцјена нема отпор, да је ваше мишљење битније од мог?
Ко сте, бре, ви?!
Да ме питате за кога ћу да гласам, да завирујете у мој живот, да ми држите моралне придике, да доносите закључке и трасирате ми пут? Да се бринете чија сам, испитујете зашто сам, кажете ми да морам..МОРАМ?! Мало сутра!

Да користите то што иза мене не стоји нико, што ми је тата обичан, вриједан човек, што немам стрица на положају па ме гледате с висине, у паници што умијем боље и више од вас. Ваш страх је тај који нема границе, не мој.

Ко сте ви који не знате ни како се зове смјер факултета који сте „завршили“, ви који скупљате око себе војску полтрона и главоклимача што за шаку мрвљених бомбона са ваших обилних трпеза продају и себе и своју дјецу? Е, моју нећете!
Ко сте ви?
Да ми улазите у мисли и креирате морања? Да ми постављате услове? Да ме процјењујете и осуђујете?
Ви што о себи имате превисока мишљења, оперисани од самокритике, пуних џепова и празне савјести?
Ко сте, бре?!
КО СТЕ?!
Јавно друштво главосагињача пред моћнијима и кињитељи слабијих. Ви, који нисте видјели дјевојку до двадесет шесте, ви, које су најбољи фрајери прескакали као блатну бару, па се сад светите свијету?
Ви?
Баш ме брига ко сте ви!
Шта знате, шта радите, шта умијете, шта браните осим сопствених кула од карата?

Знам ја ко сте, знам вас ко злу пару.
И знате шта?
Заболи ме ко сте!
То је разлика између мене и вас.

Пише: Јелена Миленковић ЈММ