-„Одакле си?“

– „Из Требиња!“

– „Ау, опасне сте ви, Херцеговке…“

И ово је, барем у већини случајева, прва реакција свих које тек упознате. Како се и зашто укоријенила та претпоставка да су Херцеговке „опасне“? Одрасти у кршу, међу голим каменом, ведро плавим небом и сунцем који грије, чини се, јаче него игђе друго, значило је израсти у посебан карактер. Нигдје људи са толиким поносом у гласу не истичу мјесто одакле су потекли, као ми – Херцеговци. Онако, што би се рекло, из пуних уста, високо уздигнуте главе и са неком посебном емоцијом изговоримо оно „Херцеговка“.

Има нешто посебно у женама које су одрасле на овим просторима. И не, није то само физичка љепота, по којој се препознају у маси других. Она је само кап у мору врлина којима се могу похвалити. Прођете ли требињским корзом, изненадиће вас њихова природна, грациозна љепота, држање и став којима би позавидјеле и Парижанке. Високе, наочите, кршне – први је утисак многих који су, имали ту срећу, да у Херцеговини проведу барем неко вријеме. О љепоти и посебности дјевојака овог краја испјеване су бројне пјесме, али и поред тога најупечатљивији је свакако њихов карактер.

Оштар језик, али меко срце. Можда би претходна реченица најбоље осликала карактер Херцеговки које, готово па увијек, имају нешто да кажу. Тврдоглавност, упорност, непоколебљивост. Оне не одустају од зацртаног циља, већ грабе, прескачући са некаквом лакоћом животне препреке. Нису вам Херцеговке нарочито модерне. Живе по традиционалним правилима, најчешће маштајући о дому, породици, дјеци. Ако је мушкарац глава куће, онда је жена Херцеговка сигурно врат који окреће главу у правцу који јој одговара. А, није то ни лоше. Херцеговка ће све урадити за добробит своје породице. „Она је за куће“ или „Благо кући у коју дође“ – похвале су које упућују дјевојци која добро барата кућним пословима. Још ако умије да направи пријеснац, па гдје ћеш боље?!

И поред тих традиционалних врједности које су им утемељене од самог дјетињства, Херцеговке су се доста еманциповале. Воле своју самосталност. Воле своју слободу. Воле независност и осјећај да су нешто постигле својом заслугом. У пословном свијету се све више истичу. Воле признања, дипломе, награде, али када дођу кући чека их она највриједнија награда – дјечији осмијех. Једна од првих асоцијација на жене ових крајева ми је – добра мајка. Пожртвована. Спремна да, зарад среће своје дјеце учини било шта. Одгој дјетета високо је на листи њених приоритета.

Темпераментне и ватрене какве јесу, ријетко пристају на компромисе. Има једна анегдота која каже: “Све жене сакривају паре од мужева испод јастука само Херцеговка на столу, па ако смије да узме нека узме.“

Шалу на страну, увијек постоје изузеци, али чињеница је да Херцеговке гдје год да се појаве плијене харизмом. Ако сте спремни да поред себе имате Херцеговку, припремите се на бројне изазове. Није са њима лако, али се и те како исплати.

Jelena Drapić: Olovka piše srcem