Буран живот руског генија: 6 ствари о Лаву Толстоју

Откривамо вам зашто је један од највећих руских књижевника свих времена био у сукобу с руском православном црквом, који му је био највећи порок, као и која сцена из његовог љубавног животна је нашла место у делу „Ана Карењина“.

БИО ЈЕ ГРОФ
Родитељи Лава Толстоја припадају старим руским аристократским породицама.

Његов деда по мајци, принц Николај Волконски, био је члан суда Катарине Велике и руски амбасадор у Берлину, док је Толстојев деда по оцу, гроф Илија Толстој, био гувернер Казања, места које се памти као локација пораза Ивана Грозног.

ЗАНИМЉИВА ПРОСИДБА
Иако су из Берсове породице желели да Толстој ожени њихову најстарију ћерку, Лизу, њега је више привлачила средња ћерка Софија.

Софија је у свом дневнику забележила да је Толстој кредом на сточићу исписао почетна слова њој непознатих речи и питао ју је шта мисли да она симболизују.

То нису била само два или три слова попут М.М. (Маррy ме), већ више од десет.

Међутим, Софија је тврдила да је одмах разумела о чему је реч, а интересантно је да ова сцена описана и у делу Ана Карењина, када Левин проси Кити други пут.

ЛИЧНИ ДОЖИВЉАЈ КРИМСКОГ РАТА КАО ИНСПИРАЦИЈА ЗА РАТ И МИР
Толстојев богат, детаљан опис војне борбе у Рат и миру је појачан његовим личним искуствима. Прво је служио као артиљеријски официр на Кавказу, а касније се борио у опсади Севастопољ током Кримског рата и био је унапређен у чин поручника због изузетне храбрости. Упркос што је ценио моћ војске и доживљај борбе, знао је да војна каријера није за њега, па је убрзо поднео оставку.

ПРОКОЦКАО ЈЕ ВЕЛИКИ ДЕО ПОРОДИЧНОГ НАСЛЕДСТВА

Толстој је у младости живео раскалашним животом и интензивно се коцкао, посебно током времена када је био војни официр.

Овај порок га је приморао да 1854. године за 5.000 рубаља прода главни део куће на имању, које је наследио од свог деде по мајци. До 1855. године прокоцкао је свих 5.000 рубаља.

ПРАВИО ЈЕ ЦИПЕЛЕ
Толстој је одрастао мучен привилегијом свог наслеђа и веома се интересовао за сеоски животни стил и културу, што је кулминирало прављењем ципеле на традиционални сеоски начин од лике: танке траке од брезине коре или липе. Није био нарочито добар у томе, али их је свакако носио.

РУСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА ГА ЈЕ ЕКСКОМУНИЦИРАЛА
Толстој је веровао у идеале хришћанства, али је презирао организовану религију, за коју је мислио да је контрадикторна учењу Исуса. Након оштре сатире лицемерја и корупције званичника руске православне цркве у свом последњем делу, Васкрсењу, црква га је екскомуницирала 1901. године.

Иако су многи сматрали да ће му ово уништити углед и популарност будући да је био страствени критичар режима, десило се управо супротно – постао је популарнији и цењенији.

Национална географија


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО