ТЕШКА БИТКА СА КОРОНА ВИРУСОМ Ратни хирург који се спасао хиљаде живота БОРИ СЕ ЗА ЖИВОТ

Више од четири године, он се усред рата, често и под паљбом гранта, лавовски борио за животе хиљада рањеника, жена дјеце… Није морао. Био је хирург, добровољац из Ниша на задатку у ратом захваћеној Републици Српској и тадашњој Републици Српској Крајини.
Данас се, у Нишу, љекари боре за његов живот. Рат је преживио. Да ли ће легендарни ратни хирург др Миодраг Лазић, добити битку против корона вируса?

Ово је прича о њему.

У августу 1991. напустио је сигуран и удобан живот љекара хирурга у Нишу и запутио се у тадашњу Републику Српску Крајину. Касније је, подстакнут драматичним искуствима у спасавању живота почео да пише дневник. “Дневник ратног хирурга” потресно је свједочанство о рату без оружја у којем нема предаха.

-Глина. Радим као једини општи хирург у глинској болници, јединој болници у Републици Српској Крајини. Дан и ноћ – операције, прегледи и превијања. Покривам простор од око 200.000 становника. Прва линија фронта са усташким снагама, ријека Купа удаљена само три километра од болнице. За та два мјесеца, април и мај 1992. године, имао сам више од шездесет рањених и четири погинула борца. У мају смо два пута гранатирани. Четвртог маја по Глини су падале гранате од 22 до један час – забиљежио је др Лазић.

А забиљежио је и ово: “Десетак дана радим дан и ноћ. Спавам кад могу, у три – четири ујутру, у подне, у шест по подне, у девет, када имам времена. А никада дуже од сата. Има дана када оперишем без престанка, по цијели дан. Заспим на операцији. Спавам дестак минута…”

Забиљежено је и како је, на сарајевском ратишту, буквално из мртвих вратио рањеног борца Васу Јеремића. Кад је већ проглашен мртвим, масирао му је срце, поломио ребра масирајући – ништа! Онда је у очајању отворио грудни кош, узео руке и масирао га, голим рукама, док срце није прорадило. Срце на длану – дословно!

Добио је бројна одлковања, између осталог и Крст милосрђа, кумовао је дјеци бораца које је спасао из мртвх, опјеван је у пјесмама својих некадашњих сабораца.

-Доктор Лазић је својим рукама буквално држао моје срце и масирао га – свједочио је, годинама касније Васо Јеремић.
“Незаборавни петак. У салу сам ушао у 20.30 часова и непрекидно радио до 13 часова”

У ратном денвнику др Лазића забиљежено је и какве је битке водио на Видовдан 1993. године у средњој Босни, гђе је лијечио и српске и хрватске борце.

-Незаборавни петак. У салу сам ушао у 20.30 и непрекидно радио до 13 часова. Операција за операцијом, тешке повреде стомака, прострелна рана у стомаку, тешка повреда цријева, велико крварење. Павловић из Кисељака, тешка повреда тијела, изгледа, бомбом. Његов синовац Влатко Павловић такође има тешку повреду стомака. Милутин Станишић, Илијаш, прснути чир, операција. Јуре Мијић, Краљева Сутјеска, тешка повреда лијеве надлактице. Операција за операцијом. Осам операција, једна за другом. Сваки хирург који ово прочита схватиће који је то напор – остаче записано у његовом дневнику. Овај дневник је, како је написао један од рецензената не само драгоцјено искуство из прве руке и из срца рата, него и “снажан протест против безумља рата”.

Рати пут др Лазића почео је 4. августа 1991. године у Книну и потрајаће пуних 1.200 ратних дана. У међувремену, његова кћеркица и синчић су у Нишу одрастали без њега. Знали су да је “тата потребнији другој деци”. Хиљаде људи је спасао, стотине њих му је умрло на рукама.

У Крајини је остајао 13 мјесеци. Слали су му авион, да напусти бојиште, одбио је. Кад су га питали зашто рекао је да се ни утакмица не напушта на полувремену, ни из биоскопа не треба изаћи док филм није готов.

Као хирург је учествовао у пробоју коридора у јуну 1992. године, а потом се као добровољац јавља у ратну болницу “Коран” на Палама у Републици Српској. Један је од оснивача ратне болнице “Жица” у Блажују код Сарајева, такорећ на самој линији фронта. Остао је тамо пуних 40 мјесеци, као једини хирург на подручју тадашњег српског Сарајева. Ту је бавио више од 3.500 операција под пуном анестезијом. Ово је подручје напустио тек у фебруару 1996. године, након потписивања Дејтонског мира.

Како је раније свједочио, и данас често долази у Републику Српску, гдје га дочекују као драгог госта. Ипак, како једном рече, не смије да се зауставља у сваком мјесту гдје живе његови некадашњи пацијенти, него се кришом “шуња” од Милића, до Рогатице, Вишеграда, Сокоца… иначе би једно његово путовање потрајало годинама, док се са сваким поздрави и прозбори коју ријеч.

Сви ти људи ових се дана моле за његово оздрављење. Да спасилац буде спасен. Надају се да ће др Миодраг Лазић, енергични и неустрашиви ратни хирург, побиједити и корона вирус, као што је много пута побјеђивао у наизглед безизлазним ситуацијама.

Извор: http://srpskainfo.com


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО