Да ли Додик говори истину када каже да Драшковић лаже или Драшковић говори истину када тврди да је власт испразнила све фондове? Да ли ЕРС може да планира инвестиције од 300 милиона марака, а да од радника тражи да због недостатка пара и кризе бесплатно чисте котао термоелектране?

Представници власти настоје да у јавности оставе утисак да држе све под контролом. Но, поруке из стварног света показују озбиљне пукотине на ружичастој слици коју креирају у медијима.

И не ради се само о изјави Александра Вучића из које се могло закључити да РС оскудева у стетоскопима, а да неће у респираторима, као и да ћемо брашна и квасца, хлеба дакле, имати само захваљујући помоћи из Србије.

Ради се о порукама које стижу из Требиња.

Са једне стране, Родољуб Драшковић је у јавност пласирао слику о растрошној власти која је испразнила фондове и на коју не можемо да се ослонимо у овој ситуацији. Негира да има дуговање према фондовима, тврди да му је обећано нешто друго и најављује тужбу против свих који га неоправдано повезују са дуговањима. Спреман је, тврди, да помогне угроженима и да се одрекне целог милиона марака.

Да ли због Драшковићеве рукавице која је бачена у лице или не, тек који дан касније, Додик долази у Требиње, похваљује активности Кризног штаба и мере које су предузете како би се засејале запарложене површине.

Истовремено оцењује Драшковићеве поруке као „голу лаж“ и истиче да овај бизнисмен милионе дугује РС. Мада је деловао убедљиво, изјава првог човека РС (иако не формално, Додик то суштински јесте), намеће неколико питања.

Зар држава која има потраживања од 15 милиона своју снагу не доказује баш тако што ће наплатити та дуговања?

Ако их није наплатила, да ли је то зато што су дуговања фиктивна?

Или држава нема снагу/механизме да од Драшковића наплати овај износ?

Зашто члан Председништва, са толиком формалном и неформалном снагом, исту не употреби да држава наплати дуг? Или да ту причу не потежемо као штап сваки пут кад шаргарепа закаже?

Но, није Додик једини који је неконзистентан у својим порукама.

ЕРС најављује инвестиције од преко 300 милиона марака из властитих и кредитних средстава, стоји у плану за 2020. Имајући на уму да за ремонт термоелектране прошле године нису могли да добију кредит без гаранција Владе, ово више личи на списак жеља него на реалан план.

Јер, према речима једног од саговорника из финансијског сектора ЕРС-а, тренутно нема простора да се уплати 8 милиона марака за доприносе за фебруар. Новац ће, дабоме, једном уплатити, али само кашњење указује да је ситуација далеко од идеалне каквом је представља генерални директор.

Менаџмент најављује градњу соларних и ветроелектрана, док се од радника очекује да бесплатно раде на једном од најпрљавијих послова – да чисте котао термоелектране. До сада су за то ангажовали раднике са стране, али је у овој ситуацији, како им је предочено, предузеће без пара за тај посао. Ако се котао не очисти термоелектрана ће стати, сви ће остати без плата, а њихова деца без хлеба. Зато је најважније да ТЕ ради, па макар радници гутали пепео.

Истовремено, пословође и шефови имају инструкције да анимирају раднике да добровољно дају део плате за Фонд солидарности. Запослени би радо да одбију, али им изнад главе виси питање шта ће бити касније уколико управи кажу не.

За сада тактизирају, издвајају симболичне износе, али се они на и најнижим руководећим позицијама морају показати, па се одричу 10% плате. “Партијске перјанице“ и требају тако јер, да није странке, они и не би били руководиоци, коментаришу „обични“ радници.

Будући да су највећи терет штете од поплава поднели грађани, чини се да је рецепт власти и шест година касније непромењен.

„Неки ћемо да летимо хеликоптером, а неки ћете да плаћате керозин“ девиза је која је до сада добијала изборе па је, сходно томе, и не треба мењати.

Миланка Ковачевић/ Директ