„Од велике господе коју је Београду подарила Херцеговина Момо Капор остаје међу највећим као и понајвећи Београђанин међу Београђанима.“

Момчило Момо Капор рођен је на данашњи дан, 8. априла 1937. године у Сарајеву.

Капори потичу из села Мириловићи изнад Билеће.
„ Када сам као четрнаестогодишњи дечак први пут посетио родно село свога оца, затекао сам бабу Јовану како ниже листове дувана. Извадила је оштар мали нож на преклапање из дубоког џепа своје кецеље, исекла два листа дувана, смотала их вешто у парче исцепане новине и дала ми да пушим. Била је страстан пушач. Ко зна колико би још живела да није у деведесет седмој години оставила дуван, љута на себе што је запалила покривач заспавши са упаљеном цигаретом у устима. Пушим, дакле, још од тог давног дана, не без осећања гриже савести, знајући да ће ми дуван једног дана доћи главе. И право је, али сам се бар напушио у животу!“

Био је српски сликар, књижевник, новинар, члан Сената Републике Српске и Академије наука и умјетности Републике Српске.

Након средње школе, Капор се одлучио за студије сликарства на Академији ликовних уметности у Београду. Дипломирао је 1961. године у класи професора Недељка Гвозденовића.

Поред тога што се бавио сликарством, Момо Капор прославио се и као писац. Неке од његових најпознатијих романа су “Провинцијалац”, “Ада”, “Зое”, “Од седам до три”, “Зелена чоја Монтенегра”, “Последњи лет за Сарјево”, “Хроника изгубљеног града”, “Белешке једне Ане”, “Хеј, нисам ти то причала”.

Његова дјела превођена су на француски, њемачки, пољски, чешки, бугарски, мађарски, словеначки шведски језик.

Извор: Исток