Неки ме блокираше јер сам замерио што је 6. априла, на дан бомбардовања Београда од стране Немачке, у знак солидарности исти тај град 2020. године светлео у боји немачке заставе. И хвала им на томе што ме блокираше јер ми и не требају.

Често својим текстовима позивам на солидарност, толеранцију, опраштање, итд. И то ће увек остати. Али будимо људи, а не бескичмењаци. Одржимо вечно сећање на наше претке тиме што ћемо се достојанствено понашати у кризним ситуацијама и нећемо гледати да свима повлађујемо. Нека Бог помогне људима у Немачкој, и у Хрватској, и у Америци, и у Србији. Али „осветлети“ Београд бојама немачке заставе БАШ на исти онај дан кад је Немачка убила преко две хиљаде Београђана, срушила хиљаде зграда, укључујући Народну библиотеку и Вазнесењску цркву, у којој су били верници и молили се Богу?
Православље није нека хипи идеологија и ко је мислио да ја о томе говорим, залутао је овде. Слободно се склоните. Онај ко не поштује себе и своје неће никада заиста научити да поштује и воли другог и туђе. Биће само марионета која се труди да испоштује нека спољашња морална правила не би ли створила слику о себи која је допадљива свету; а ако је допадљива свету, онда особа може да буде допадљива и себи.
Мене апсолутно не занима да ли сам допадљив свету. Београд није требао да светли бојама немачке заставе на дан бомбардовања од стране Немачке. Не занима ме коме се то не свиђа, не занима ме да ли нисам довољно либералан. Мој народ је гинуо у тој цркви, у том граду, могуће и моји преци. Знам да сам изгубио претке у рату започетом од те Немачке и да су многи од њих страдали, физички и психички. Исто тако знам да данашњи Немци немају велике везе са делима предака и ја њих заиста не мрзим. Далеко од тога. Али поштујмо жртве. Поштујмо невино проливену крв. Сви знамо да Београд није обојен због неке искрене солидарности према страдалима од короне. Брига њих за Немачку која страда од короне. Сви знамо да је то учињено због сакупљања политичких бодова, за које би појединци продали и претке, и историју, и сопствени образ. А нађу се увек Срби који умисле да је тачно све што други кажу, убеђени да је српски народ најагресивнији на планети, те желе да покажу да нису попут својих примитивних сународника или предака. Обојаће лице или душу било чијом заставом не би ли свету доказали како су они добри и либерални, неки и како су доследни хришћани.
Помози прво своме, без жеље за доказивањем. Буди прво Србин, па онда становник света. И сећај се прошлости свог народа јер много можеш од ње научити.
Само дрво које има чврсто корење, оно које сеже дубоко и широко, само такво може да се разграна и рађа плод. Његово стабло одолеће ветровима и трајаће дуго. Дрво које нема чврсто корење не може да расте. Не развије чврсто стабло, јер је млитаво и савија се под ветровима. Можда ће пузати по тлу цео свој век. Тако и неки људи пузе, бркајући свој кукавичлук и бескичмењаштво са хришћанским смирењем, одричу се храбрости и истрајности.
Једно је опростити, макар то био убица. Треба опростити. Али треба и поштовати жртве, наше претке. А ми смо развили знамење њихових убица, на њихов гроб, баш на дан кад су их убили.
Срам те било, Србијо.
(Молим вас, без икаквог говора мржње. Будимо људи. Исто тако, коме ово смета толико да не може да издржи, нека ме блокира, ионако ми се чини да је много људи овде залутало.)

Преузето са ФБ профила: Марко Радаковић Авденаго