viagra et cialis ensemble kamagra oral jelly deutschland kamagra en sachet cialis 20mg france dosage of cialis mal de tete cialis levitra original sans ordonnance en pharmacie
Шта су људи користили прије појаве тоалет папира?

​Да ли су вас ове несвакидашње околности у којима се панично купује тоалет папир, навеле да размишљате како су се људи брисали прије него што је постојао екстра меки трослојни папир?

Милиони људи и данас, посебно на Блиском истоку и у Азији, се чак и не труде око тога – радије своју посјету купатилу заврше испирањем чистом водом. Археолози и антрополози обавили су доста занимљивог, али и „прљавог“ посла док су открили како су хигијену одржавали људи различитих култура. И ево шта су открили.

Ако бисте се опустили у јавном тоалету у древном Риму, користили бисте тресориум да се послије обришете. Ова древна направа за брисање била је састaвљена од штапа на који је био причвршћен сунђер натопљен сирћетом или сланом водом. Тресориуми се спомињу и у римској литератури, а посебно језив опис употребе ове направице пронађен је у Сенекином писму званичнику Луцилусу, у ком му говори о самоубиству једног њемачког гладијатора – који је штап окићен сунђером „посвећен најбезобразнијим усјевима“, гурнуо себи у грло, радије него да се бори са дивљим животињама, преноси Национална географија.

Истина, није са сигуношћу утврђено да ли су Римљани користили тресориум за чишћење тијела или тоалета, али свакако је утицао на развој „опреме“ која се користи у тоалету.

Иако нису сигурни за шта је коришћен тресориум, сигурни су за пессои, древни грчки и римски еквивалент данашњем тоалет папиру. Био је то мањи овални камен или парче керамике. Овај древни „тоалет папир“ пронађен је у рушевинама античког свијета, али је и овековјечен на пехару за пиће старом 27.000 година, а на ком је представљен човјек како чучи и користи свој камен. Пессои се чак спомиње и у Талмуду.


Још једно креативно рјешење за брисање ископано је 1992. године на мјесту за одмор на древном путу свиле, на сјеверозападу Кине. Тамо су археолози открили седам такозваних „хигијенских штапића“ – штапића од бамбуса или дрвета обмотаних крпом. Крпе на штаповима старим 2.000 година биле су прекривене нечим што личи на људски измет, а микроскопском анализом је потврђено да ти остаци садрже паразите који се иначе налазе у људским цревима.

Када смо већ путем свиле стигли у Кину, ред је споменути да су и Кинези имали своју врсту тоалет папира који се први пут спомиње у рукописима научника Јен Чи Туиа, који је живио у шестом вијеку. Наиме, он је долазио у искушење да одбачене рукописе користи у личне сврхе, међутим, написао је да се ипак није усудио да се обрише „именима мудраца“. Поред овога, постоје и други докази да је у Кини за брисање коришћен папир од конопље. Један такав пронађен је у гробу цара Вуа од Хана који је владао у другом вијеку прије Христа.

До 1393. године тоалет папир прављен од пиринча већ је масовно произвођен за кинексу царску породицу. Западни свијет на масовну производњу тоалет папира чекао је до 1857. године, када је Џозеф Гајети представио свој медицински папир. До тада, Американци су користили новине, кукуруз, а ни први каталози за поручивање нису славно прошли.

Масовна куповина тоелат папира већ се једном десила и то у блиској историји. Наиме, 1973. године жене из Јапана су куповале невјероватне количине тоалет папира како би га складиштале. Тај поступак био је одговор на страх који је растао међу становништвом Јапана – да ће средња класа, њихова тежња за миром и економском стабилношчу – бити избрисана инфлацијом, објаснио је Еико Маруко Синиавер, историчар са колеџа Вилијамс, „Први пут од касних 1950-их, није се чинило да ће будућност бити боља од прошлости“, каже он.

Ова појава изазвала је известан страх и у Сједињеним Државама, а конгресмен Висконсина чак је и дао изјаву поводом тога – о потенцијаној несташици у тој држави. Други су се, попут комичара Џонија Карсона, шалили са ситуацијом.

„Мени као историчару је важно да се не смијемо људским одлукама и поступцима, већ да размишљамо зашто су људи урадили то што су радили“, каже Синиавер.

Слично мисли и археолог Џенифер Бејтс. Проучавањем навика у купатилу може се осветлити све, од међукултуралних разлика до питања пола, новца и здравља. „Из антрополошке перспективе, можемо сагледати начине на које су (навике у тоалету) утицале на развој људске прошлости у људску садашњост, а затим у људску будућност,“ каже Батес.

Пречесто, додаје она, људи одбацују историју свакодневне праксе употребе тоалета. Али тај врло чест чин нуди важан увид у то ко смо били, ко смо сада и где идемо даље.

Извор: Национална географија


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО