Млада мајка и њезина породица били су међу првим случајевима заразе у Хрватској. Док су се борили с неугодном болешћу, осуда јавности и увреде које су трпјели нису престајале. На крају им је пружена и психолошка помоћ Откако смо моја цијела породица и ја сазнали да смо заражени с ЦОВИД-19, живот нам се претворио у пакао, а таквим су га углавном направили сви око нас, каже огорчено жена из Ернестинова, уједно и трудница, која је, заједно са својих седам чланова најуже породице, била међу првим зараженим пацијентима коронавирусом.

– До почетка марта живјела сам са супругом и дјецом у Загребу. Онда сам се одлучила вратити кући. Супруг је због посла остао тамо. Кући су ме дочекали мама и тата. Неколико дана након нашег доласка супруг ми јавља да иде на тестирање јер је пријављен као контакт зараженог члана породице – каже млада мајка. – Када је супруг сазнао да је позитиван ја сам звала наше епидемиологе. Рекли су да ме већ имају на списку контаката те да будем кући с дјецом у изолацији до појаве симптома. Дан касније мама је јавила да она, тата и брат имају симптоме грипе и температуру те су и они тестирани, каже жена.

Њезине родитеље су одмах одвезли у болницу јер су ризична скупина. Касније су јој одвезли брата, а иако је млад човјек, развио је јаче симптоме грипе. – Тада ме је ухватио страх и неколико пута сам звала епидемиологе и инзистирала да дођу тестирати мене и дјецу, тим више што сам трудна и бојим се за дијете. Пристали су, одвезли су нас у болницу, тестирали, сутрадан смо открили да смо сви заражени, али дјеца и ја немамо никакве симптоме. Од тог тренутка цијела моја породица је у болници – каже мајка која је у болници, с дјецом, провела 12 дана, боравећи у једној соби са свекрвом која је такођер била позитивна, док су јој у другој соби били родитељи и брат.

Дани као вјечност

У неком тренутку сазнаје да се стање брату и тати погоршало у болници јер су добили упалу плућа. Брат је био и на кисеонику јер је тешко дисао. – Тешко сам се носила с чињеницом да смо сви болесни и да се родитељима може нешто догодити. Донекле смо били мирни јер смо знали да је зараза остала само унутар наше породице и није отишла на никога другога, да никога изван породице нисмо заразили – каже. Те дане, који су јој трајали као вјечност, провела је трудећи се да не изгуби здрав разум. Имала је различите емоције; од очаја, депресије, непрестаног плакања, страха за нерођено дијете, али и ових двоје малих, до осјећаја невјерице и разочарања у људе који су јој до јучер били пријатељи, познаници, сусједи или баш нитко, а на друштвеним мрежама су је називали биотерористом, криминалком која је безобзирно ширила вирус не марећи за друге, позивали су на казнени прогон цијеле породице, да требају добити метак у главу и слично.

Њеном брату ‘јавили’ да је и она умрла Добивала је и поруке саучешћа од људи који су мислили да је изгубила дијете, а њеном брату су ‘јавили’ да је и она умрла. Стрес који је осјећала био је страшан. Мјештани су позивали полицију како би пријављивали њихове кумове и пријатеље када би их видјели на улици, иако с њима уопште нису били у контакту. Данима није имала никога да јој оде кући нахранити пса у дворишту. – Била сам шокирана чињеницом да су заражени тако изложени јавној осуди, да нитко не води рачуна о њиховој приватности, заштити личмих података, њиховом праву на лијечење, на крају и психолошкој помоћи коју би сви евентуално требали добити јер бити заражен вирусом који може бити смртоносан и није баш лако за поднијети када си болестан од њега. Ми смо ту помоћ у болници добили тек пред крај. Маму, тату и брата сам видјела тек када смо изашли из болнице. Изгледали су ужасно. Мама је све тешко психички поднијела. Тата и брат су изгубили доста килограма. Брат који је млад заправо је био најтеже погођен. Трпио је јаке болове и кашаљ током упале плућа. Кад трпиш неизвјесност због те болести о којој нитко не зна ништа, још те и јавност, без разлога, разапела – каже жена додајући како је, ка томе, још морала бринути и о здрављу својих двоје мале дјеце које јој нитко није могао доћи причувати ни у којем хитном случају. Супруг, који је остао ‘заробљен’ у Загребу у болници био је још очајнији јер је знао што се збива с његовом дјецом и супругом а није им могао никако помоћи. На срећу, читава породица се ‘извукла’. – Тата и брат још су неколико дана били у болници под надзором, а онда су и они пуштени након што је први тест показао да су негативни. Други негативни налаз очекујемо данас током дана што значи да смо сви оздравили и службено више немамо вирус. Похвалила бих др. Љиљану Перић, начелницу Клинике за инфектологију која је била једино свјетло у тунелу за мене тих дана. Такођер, и остатак породице и малобројних пријатеља који су подметнули леђа када нам је било тешко; сва срећа па још има људи великог срца – каже огорчена млада мајка коју су већ неколико пута дошли посјетити полицајци у контроли, како би утврдили да ли се крши мјера самоизолације. Сада је, каже, бар открила колико људи могу бити злобни и непромишљени. Није ни чудо што људи шуте да су заражени – Чули смо касније да је било случајева да људи не кажу лијечницима да су заражени односно да су били у контакту са зараженима. Сада када смо се освједочили каква се хајка отвара на те људе, није ни чудо зашто су прешутјели, иако је то јако неодговорно – додаје ова млада жена. Лијечници инфектологије КБЦ Осијек неколико су дана разматрали да ли да цијелу ову породицу пусте кућама, у самоизолацију, али кад се болнички одјел почео пунити критичним пацијентима, пуштени су јер су излијечени. У Осјечко-барањској жупанији тренутно има 92 заражених корона вирусом, док се на лијечењу у болници налази њих 27 с израженим симптомима. Петоро је на респиратору, а у само 24 сата умрло је петеро људи, углавном старије животне доби који су и раније боловали од тешких и хроничних болести

Прочитајте више на: – 24sata.hr