Од почетка пандемије коронавируса предсједник Црне Горе Мило Ђукановић се ријетко појављује. Обишао је Клинички центар у Подгорици и болницу у Беранама.

Ријетко се медијски и оглашава. Пар саопштења, по неки телеграм саучешћа и по нека честитка.

Ђукановић је телеграм саучешћа, поводом смрти становника Француске и Италије због коронавируса упутио челницима те двије државе. И треба бити солидаран са њима у овим тешким моментима. И са њима и са свима осталима.

Занимљиво, Ђукановић је нашао времена да саосјећа у болу са народом Француске и Италије. То је државнички. Али, гле чуда, телеграм није упутио Србији која је до сада, од почетка кризе изазване коронавирусом изгубила близу 60 живота, више него све земље бивше СФРЈ заједно. Истој тој Србији, која нам је у јеку кризе, понудила помоћ, коју је режим у Подгорици одбио!

Како то да је Ђукановићу ближа Француска од Србије? Како то да више жали народ Италије од српског народа? Или све жртве нијесу исте, неке су ближе, неке су даље.

Или како објаснити обичном грађанину да у овим тешким тренуцима, Ђукановић нема осјећаја да саосјећа са Србијом, а има времена да шаље честитке Сјеверној Македонији поводом њиховог пријема у НАТО у јеку коронавируса. Или, како то да нађе времена да честита Мирославу Лајчаку избор специјалног изасланика ЕУ за посредовање између Србије и ткз. државе Косово.

Зар је важнија честитка за пријем у НАТО од телеграма саосјећања са братским народом у Србији? Или тамо неком Лајчаку, тамо нека фунција, која нема везе да Црном Гором.

Умјесто да ово тешко вријеме искористимо за солидарност и слогу два братска народа, јер једни од других ближих немамо, неко изгледа, ни у овим тешким моментима, не мари много за то.

Извор: Борба