Мрзио је свој посао, обожавао своју жену, све што је имао и зарадио поклонио би, није излазио из кафане, а његове форе су вјечне. Ни књига од 1000 страница не би успјела да дочара лик и дијело легендарног глумца Павла Вуисића.

Студирао је права, али умјесто адвоката постао је највећи глумац домаће кинематографије, за кога је чак и легендарни Орсон Велс тврдио да је талентованији од њега.

А мрзио је глуму, иако су га молили да се опроба на холивудском платну. Није подносио ни неке колеге, конкретно, Чкаљу, јер су за његов систем вриједности били превртљиви. Био је тежак за сарадњу, није избијао из кафане и са Аде, а све што би зарадио – а зарађивао је много, поклонио је.

Међутим, његов тестамент (написан 6 година прије него што ће умрјети) је попут његових улога и карактера, истовремено тужан и урнебесно смјешан.

„Опорука: Павла Вуисића, рођеног од мајке Радмиле и оца Миша, који дана првог новембра 1982. године, при чистој свести и здравога ума саставља ову поруку. Мирјани, жени ми, све што имам за случај да одапнем, остављам, с тим да разумно распрода или отуђи имовину моју, односно своју, а ако не буде у стању да имовином располаже, да то само суд може урадити. Мирјана, ако после мене остане, има да ме сахрани са свим адетима и честима цркве православне, са шест попова да се пред мојим телом виде и чују. Сахранити ме има у гробницу нашу, говор посмртни или слично да се чуо није. Овијех шест попова (које за инат хоћу) да све оно што се око гроба ради, раде и шуте. Нека у себи пјевају.

Пошто мислим мрети, што бих и онако све ово писао, још да вас замолим да ми никакав комунист ни говора, али нити једне речи не проговори, јербо ћу се у гробу преврнути и не само преврнути, већ и устати из гроба да га ноћу морим и да му, њему и свима, колико их је на свету, јебем матер.“

Тестамент Павла Вуисића, био је заиста јединствен…

Извор: Независне, Википедија, Херцеговац