free cialis ginseng et cialis cialis 5mmg adenome de la prostate et cialis sildamax cialis
„Код куће оставим трудну жену и дијете, али не бојим се“


Полазим на посао, а код куће остављам трудну жену и мало дете. Знам, то је мој посао и не бојим се, већ само бринем за своје најмилије. Облачим заштитну опрему, улазим у просторију где леже оболели, једни су успавани јер су на механичкој вентилацији, а други су са маскама за кисеоник. Гледају ме уплашено и имају само једно питање „Када ће ово проћи?“, почиње причу за „Блиц“ др Александар Николић, специјалиста анестезиологије, реаниматологије и интензивне терапије КЦ Ниш.


Лекари и медицинско особље су добро организовани. Стрепњу и бригу оставили су на улазу КЦ, максимална посвећеност послу и брига о сваком пацијенту је нешто што им је свето.

  • У зависности од стања пацијената имамо теже и лакше. Ту су и они који су се у почетку сами лечили, па су закаснили, а уз то имају придружене болести, и имамо оне лакше пацијенте. Апел је да се људи не лече сами, да не пију антибиотике на своју руку, да се одмах чим се појаве симптоми јаве лекару – објашњава др Николић.

Виремија је у целом организму, каже лекар и додаје да је важно на време јавити се лекару како би се утврдило да ли је у питању корона или друга инфекција, и да се пацијенту додели права терапија.

  • Имамо и те лакше пацијенте који су свесни и дишу преко кисеоничке маске. Пацијент ми је недавно рекао: „Докторе, ја видим само ваше очи и чујем вам глас, и ја вам верујем. Је л‘ да да ће бити добро?“. Они су уплашени, недостаје им породица. Охрабримо их, они слушају, чекају и најсрећнији су и они и ми када победимо заједно и када их отпратимо кући. Та радост када одлазе се не може описати – прича др Николић.

Како објашњава, пацијенти су прави хероји. Оно што сви схвате када доспеју у болесничку постељу је да је требало бити обазрив.

  • Преиспитују себе, где су били, шта су радили, како су се заразили. Има различитих примера, а закључак је један – останите код куће и немојте имати социјалне контакте – прича наш саговорник.

Др Николић каже да лекари нису уплашени, да су заштићени и да имају подршку.

  • Рецимо, директор Клинике за анестезију проф. др Радмило Јанковић нас је гануо поруком подршке, он је наша подршка и увек смо слободни да се консултујемо с њим. Имамо опрему која нас максимално штити, али касније када је скинемо враћамо се у реалност, а онда ја кренем кући где ме чекају трудна супруга и дете. Не могу да кажем да сам уплашен, али сам забринут да моји ближњи буду добро – поручује овај лекар. Ивана Анђелковић.

Лекари и медицинско особље су на првој линији фронта, они не могу остати код куће као сви остали.

  • Када стигнем кући сачека ме мој син Алексеј и супруга Кристина. Придржавамо се свих прописа, али морам да кажем да ми њихова подршка много значи. Мени су најважније две ствари, да моји ближњи буду добро, али и да што више пацијената пошаљемо здраве кући – каже др Александар Николић из Ниша. Најтежи су пацијенти који су се у почетку сами лечили од короне и мислили “проћи ће”, каже др Александар Николић.

Извор: http://blic.rs


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО