Гледајући у тебе таквог
Осионог и надменог
Заокругљеног и ума искривљеног
Поганог и лукавог
Губавог и пексијаног
Одрођеног и бездушног
Обезбоженог и кукавног
Ништавног, јадног и илавог
Пизмичног и пргавог
А зађавољеног и замађијаног
Обневиђелог и завеличаног
Установих и закључих
Да између нас постоји нешто
Нешто што нас раздваја
Нешто што мени не да да будем ти
Нити теби да будеш ја
И ако се ти успињеш да пређеш
И докучиш недокучиво
Неспојиво и недодирљиво
Покушаваш направити жертву            Али све ти је џаба
То нешто што нас раздваја
Што повлачи линију између нас
Прави коридор и границу
Ушанчава се и метериза
Чини раздоље и развође
Је међа, медник или граница
Међа је оно што је свето
У шта се не дира и не тиче
Проклетиња је то знади
Ко је год покушао помјерити
Или је маћи нашло га је зло
Кажу да је један међопреметач уживао у томе
Мили му је био туђи педо
Него све своје
С ким је год био помеђаш свадио се
Закери ти под туђи медник
Поткопај и зарежи да његовог има тамо
Да му је ђед то с дукатима замирито
Људи би му попуштали радо или нерадо
А неки би и заратили с њиме
И не ријетко би било да га издеветају
Надодавају му ћотека божа ти вјера
Али ти оно опет по старом
И снађе га после зло
Виша сила веле људи
Све му оде натрашке
Од порода и потомака
Земље накотио и заимо
А вамиља трт - неродила
Е зато се ти успињеш да ми приђеш
Да не обршиш ко тамо он
Али јок вала! Неће моћи
Тврди шанац озидани стоји
Те ти не да да ми чојство срозаш.

Аутор: Милош Кецојевић