Владика Николај одавно је схватио: Зашто лоши људи напредују, а добре и побожне снађу сви могући проблеми

Свети српски владика Николај Велимировић бавио се питањем због чега неправедници напредују у животу, докле им све иде тако добро, иако то нису заслужили.

Овако је говорио свима који вјерују како је у животу боље пролазе лоши него добри:

„И шта им бива на крају, њима и породу њиховом? Јеси ли се то питао?

Нека се не спотичу мисли твоје кад видиш да се неко хвалише снагом, а заборавља Дародавца снаге. Сјети се како је охоли и хвалисави Голијат погинуо од праћке једног дјечака, Давида.

Нека се не збуњује срце твоје кад видиш да се неко богати неправедним путем. Јешће и неће се наситити; отимаће и неће му бити доста. Сјети се богатих Содомљана, како су у једном часу засути огњем и пепелом са свим богатством својим.

Ти си хришћанин, а хришћанин посматра догађаје на дугој линији, у цјелини, а не дјелимично. Напредак неправедника хришћанин не цијени као неки свршен догађај, него чека да види шта ће даље доћи. Он зна да неправедник не напредује ни својом снагом ни својом памећу, него само зато што му Бог попушта да напредује, е да би се кад-тад сјетио Бога.

Јер је неисказано милостив Бог наш, и допушта неправедницима оно што они желе, е да би се кад-тад досетили да је то од Бога и застидјели се неправде своје, и поправили. Богу су мили покајници: врло су Му мили они који се скрушено кају за неправедна дјела своја.

Није Створитељ као твар, да увијек одмах казни чим неко крене кривим путем. Он чека да се залутали сам врати на прави пут. Он гледа и ћути. Чека и не доцни. Чудан је у мудрости, пречудан у милости Својој. Због тога видовити Псалмист усхићено говори Господу: Судови су твоји бездна велика. Ко ће испитати сву бездну Божијег промисла?

Неразумни се љуте што Бог не управља свијетом по њиховом разуму, а разумни се паште непрестано да уђу у Божији разум. Тешко је понекад и најразумнијем разумјети зашто једном човјеку бива овако, а другом онако: зашто млад и жељан живота умире, док стар и жељан смрти живи: зашто се побожан мучи, а безбожан благује.

И најсветије душе понекад су се збуњивале пред загонетком догађаја.

У свештеном предању записан је овакав случај: Умро неки грешан богаташ, чији су гријеси били јавни за свакога, и његов погреб био је свечан, са епископом и многим свештеницима. Ускоро затим нападне хијена на једног испосника у пустињи и растргне га.

Монах неки, који је гледао и онај свечани спровод грешника и крваве остатке праведника, у забуни својој заплаче се и узвикне: „Господе, како је ово и зашто? Како да онај грешник има и благ живот и благу смрт, а овај праведник горак живот и горку смрт?“ На то му се јави ангел Божији, па објасни: Онај зли богаташ имао је у животу само једно добро дјело, а овај испосник имао је само један тежи гријех.

Свечаним и почасним спроводом Свевишњи је хтио исплатити злом богаташу оно једно добро дјело, те да нема ништа више очекивати у ономе свијету; а грозном смрћу испосника хтио је овоме изгладити и онај једини гријех, да би му дао пуну награду на небесима.

Због тога ти размишљај о судовима Божијим и положи сву наду у Створитеља свога.

„Немој се жестити гледајући неваљале; немој завидјети онима који чине безакоње“, тако пише праведни цар Давид, кога је дуго и много мучило оно што и тебе мучи, док му Господ није открио кроз разум да разумије.

Исти он изговара и ово утјешно искуство своје: „Бијах млад и остарих, и не видјех праведника остављена нити дјеце његове да просе хљеб“.

Читај често Псалтир, па ћеш и разумјети и утјешити се. Мир ти и благослов од Господа.“

Izvor: http://stil.kurir.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *