Преживјети “инфодемију”: Пет савјета за праћење вијести о корони, а да вас не заболи глава



Мјере заштите против ‘Инфодемије’ могле би се свести у једноставан савјет – дозирајте информације

Ни једна кризна ситуација коју сам као новинар пратио током 20 година бављења овим послом није прошла, а да је није пратила огромна количина лажних вијести, преувеличавања и дизања панике. Било да се радило о поплавама, уличним нередима или пуцњави на амбасаду, увијек се нашао неко ко у пролазу из њему знаног разлога ‘испали’ неку бомбастичну ‘информацију’ и себи прискрби пет минута пажње. Скоро увијек су на терену међу људима кружиле ‘вијести’ како је неко током нереда погинуо, како су га у тајности однијели и како се крије од народа, током полава су се појављивале вијести о стотинама погинулих у кућама и фабричким халама, о срушеним зградама, мостовима и шта све не, и да су новинари пола од свега што смо тих дана чули пренијели размјери панике били би гори од самих ефеката поплаве.

Данас, када је у свијету у току пандемија коронавируса, а свијет због друштвених мрежа заиста сведен на ‘глобално село’, вијести је више него икад и шире се брзо, међу њима јако пуно лажних вијести које могу проузрочити панику и изазвати озбиљну штету. Из Свјетске здравствене организације упозоравају како пандемију прати масовна “инфодемија” – “преобилне информације од којих су неке истините а неке не – а што отежава људима да пронађу поуздане изворе и смјернице када се укаже потреба за њима”.

“Глава ме више заболи од ових вијести”, често ћемо ових дана прочитати на друштвеним мрежама или чути од пријатеља и познаника, а један твитераш у шали је казао како већ након пола сата праћења информативног програма почнете осјећати симптоме ЦОВИД-а 19. Чак и када би све вијести које чујете или прочитате биле искључиво тачне, а нажалост многе од њих нису, огроман пријем информација у кратком периоду и немогућност да их све примимо нас на концу само збуњују и што више слушамо и читамо – мање нам је тога јасно.
Како се заштитити од ‘Инфодемије’, а остати информисан?

Мјере заштите против ‘инфодемије’ могле би се свести у једноставан савјет – дозирајте информације. Покушао сам из властитог искуства дугогодишњег бављења новинарством и информацијама сачинити листу једноставних савјета којих се и сам придржавам и који би, вјерујем, могли помоћи да у комплетној ситуацији будемо информисани, да до нас дођу званичне упуте и корисне информације, а да нас не “заболи глава”. Потцртавам – не говорим да се потпуно требамо “искључити”, јако је важно имати релевантне информације и знати које су мјере на снази те бити упознат са званичним препорукама, али управо у ситуацијама претрпавања вијестима с маркицом ‘шокантно’, ‘сензационално’, ‘хаотично’…, се оне праве вијести изгубе, а нама послије свега остане главобоља.

  • Не затрпавајте се информацијама, одаберите неколико информативних емисија дневно (ујутро, поподне, навечер);

Не морате пратити информативни програм читав дан јер ако сваких неколико минута чујете ријеч ‘корона’, ‘обољели’, ‘умрли’…, до краја дана се нећете добро осјећати. У јутарњим програмима углавном се понављају посљедње информације од претходног дана, саопћава ако се у међувремену десило нешто битно, и најављују могуће нове мјере.

У послијеподневним вијестима најчешће буде и највише информација, у међувремену се обрате кризни штабови, одрже пресс конференције кризних штабова или објаве саопштења, а у вечерњим се сумирају информације и додају нове важне информације. Довољно. Између тога има довољно времена за помоћ дјеци у онлине настави, читање пропуштених књига, слушање албума, праћење нових хитова на свјетској музичкој сцени, гледање филмова које нисмо стизали усљед ужурбаног темпа и нагомиланог посла…

  • Пажљиво бирајте шта читате, као и за ТВ – посјећујте релевантне портале у разумним интервалима;

Пратите релевантне и провјерене медије који имају импресум, медије за које сте се увјерили да нису склони преношењу скандалозних, непровјерених и лажних информација. Озбиљним и одговорним новинарима и медијима некада ће можда требати више времена да објаве неку информацију јер морају контактирати релевантне изворе, провјерити, додатно истражити, тако да су они који преносе ствари без провјере, без одговорности јер немају ни име, ни контакт податке ни адресу често ‘у предности’, али их се по правилу увијек брзо демантује. Да бисте избјегли панику, страх и на концу умор – пратите провјерене медије. И за њих, наравно, изаберите моменат и интервал у којем их пратите.

  • То не значи да не требате бити информисани: Пратите најосновније и релевантне информације, упуте и званичне препоруке

Релевантне информације, упуте и званичне препоруке углавном ћете наћи у споменутим медијима и неће вас промашити, а ако сте склони истраживању и желите сами провјерити колико је нешто што сте прочитали релевантно – тражите то на званичним страницама релевантних организација и институција. Свјетска здравствена организација у БиХ има активну ФБ страницу на којој се могу наћи све званичне препоруке, упуте и корисне информације (https://www.facebook.com/WHOBIH ), корисне информације с фокусом на заштиту здравља дјеце објављује УНИЦЕФ БиХ (https://www.facebook.com/UNICEFBiH/ ), а ФБ странице имају и Кризни штаб/стожер Федералног министарства здравства (https://www.facebook.com/Krizni-sto%C5%BEer%C5%A1tab-Federalnog-ministarstva-zdravstva-101954778106891/ ) те Министарство здравља и социјалне заштите РС (http://bit.ly/2w5gC3G ).

  • Не ширите непровјерене “рекла-казала” информације (“нисам сигуран/на у ово али ето нек’ виде људи…” );

Не морате пренијети баш све што сте чули или вам је пало напамет. Кад кажете ‘медији су овакви или онакви’ имајте на уму да је данас свако са профилом на најмање једној друственој мрежи и сам медиј, да има публику, и да има одговорност за оно што пише и преноси, те да као такав и сам може допринијети инфодемији. Ових дана сам видио како многи у жељи да допринесу, помогну и подијеле користан савјет не провјере прије тога колико су страница или извор који преносе уопште релевантни. На таквим страницама често можете наћи масу бомбастичних вијести, завјера, урота и квазинаучних текстова. Не дијелите. Ако се позивају на неку од релевантних организација – провјерите на страницама тих организација па ако се и тамо налази иста информација радије је пренесите с њихове странице – бићете релевантнији. Ако је тамо нема – неко вас лаже. Ако вам је сво ово провјеравање ‘тегоба’ – радије немојте дијелити такву вијест него да и сами доприносите стварању конфузије. Статуси у којима савјете дају ‘Један љекар’, ‘Неименовани извор близак још неименованијем званичнику’ и слично – обично служе за дезинформисање, прикупљање лајкова или неке друге циљеве.

  1. Unfollow ширитеље лажних информација, ‘провјерених сензација’ и свега што вас додатно узнемирава, боље ћете се осјећати

Испоштовали сте све наведено, успјешно дозирате вијести тако да имате све битне и потребне информације, не боли вас глава и немате симптоме короне од цјелодневног затрпавања свим могућим и немогућим вијестима, али свако мало вам се на ФБ зиду с нечијег профила појаве линк или статус са драматичним и (углавном) непровјереним информацијама, завјере, дизање панике или било шта што вас плаши и узнемирава а не даје никакве конкретне и корисне информације – постоји лагана опција ‘Unfollow’ која вам омогућава да останете ФБ пријатељи али да до неких бољих времена избјегнете садржај који ће вас ‘сморити’…

Almir Panjeta/ http://fokus.ba

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *