“Алена Шеранића поставити за министра, шефа, предсједника, премијера, све и свега! И цијеле земље! Човјек који Вам је, господо, свима показао како се ради посао у кризним ситуацијама. Какав одличан лик!”
Ово је само једна од стотина порука, које ових дана, у доба короне, круже друштвеним мрежама и које показују да је на брдовитом Балкану све могуће – па чак и то да грађани, усред кризе, хвале министра.

Ко је, уствари, Ален Шеранић, министар здравља Републике Српске, којег хвале и у Српској и у Федрацији БиХ и коме сви вјерују? У чему је штос?

Па, биће да је у знању, посвећености, марљивости, озбилности, све тако неким особинама које се не срећу баш на сваком кораку.

А они који га познају, изближе и мимо протокола, кажу да је уз то и занимљив, духовит човјек, пун врцкавих досјетки и позитивне енергије.

Осим што је министар, Ален Шеранић је тата, другарчина, одличан плесач, рекреативац и доктор, и то што би рекле баке: прави доктор, онај што лијечи људе.

Званична биографија каже да је Ален Шеранић (43) завршио бањалучку Гимназију, а потом и Медицински факултет у Бањалуци. Дипломирао је 2004. године, додатну едукацију из породичне медицине завршио је 2007. године, а специјализацију из епидемиологије 2015. Мастер тезу је, у оквиру програма “Људски ресурси у здравству”, одбранио је на Кил универзитету у Великој Британији, 2010. године.

По завршетку факултета, овај дечко с бањалучког асфалта, упућени ће рећи из једне од најпознатијих и најстаријих породица у граду, радио је у Дому здравља Кључ.

Радио је, између осталог и као породични љекар у Саници код Кључа, народски речено у сеоској амбулантни. Ето, није му било ни тешко ни мрско.

Од 2007. године каријеру је наставио на различитим позицијама у Министарству здравља и социјалне заштите у Влади РС. Између осталог био је задужен и за међународну сарадњу. Срећа по нас и по имиџ Републике Српске у свијету.

Уз све ово Ален Шеранић је и плесач и то одличан. У бањалучком Плесном клубу “Ројал” био је тренер класичних и латиноамеричких плесова.

Отац је једног дјечака и једне дјевојчице, али га и супруга и дјеца ових дана чешће виђају на телевизији, него уживо.

Води здрав живот. До скора је свако јутро трчао у свом насељу Горњи Шехер. Док није почела сва ова гужва, суграђани су га често виђали на бициклу и на тротинету, можда и чешће него у службеној лимузини. И сад би, вјероватно тако, али не може стићи.

Ален Шеранић је човјек којем људи вјерују. У овакој ситуацији то је итекако битно.

Кад он каже, останите у кући, сви остају у кући. Кад каже, носите маску, и сам носи маску, а када је на прес конференцији скине, лијепо објасни људима зашто то чини и због чега је сигуран да тиме неће никога угрозити.

Кад Ален Шеранић каже “кластер”, лијепо видите да зна о чему прича, и то објасни на начин да га разумије свака бака, која ових дана не смије изаћи из свог дворишта.

А када га питају, како то све успијева, министар Шеранић каже: Нисам то ја, то је читава армија људи, који су на истом задатку.

– Повјерење је велика ријеч и носи са собом огромну одговорност. Ријетко се у каријери једног епидемиолога деси да законе које је писао примјењује из позиције првог и најодговорнијег. Мене је запала та улога. Надам се да ћу је оправдати – рекао је Шеранић за Српскаинфо.

Грађани су убијеђени да хоће. Диве се залагању, знању, професионализму, обавијештености, са којом ради посао за добробит свих грађана у Републици Српској.

А како се Ален Шеранић, ових дана, осјећа? Како све стиже и постиже, а да притом задржава смиреност и прибраност са којом саопштава јавности и тешке вијести – и то на начин који улијева повјерење и осјећај сигурности?

– Имам утисак да смо на овом примјеру најбоље показали да паника није савезник у рјешавању проблема. При том не мислим само на себе него на тимове стручних људи, који су укључени у цијели процес. Не сумњам и немам дилему око тога да ли су мјере, које смо донијели и које доносимо и мијењамо у складу са промјеном епидемиолошке слике, исправне. Оне су стручно утемељене, добро извагане и законски потковане. Не пратимо само ситуацију код нас него настојимо да употријебимо и искуства других земаља, да учимо и на туђим грешкама, како не бисмо правили своје – каже Шеранић за Српскаинфо.

И додаје: Јавно здравство је “власништво” сваког грађанина и ту нема компромиса.

– Истовремено, као што тражимо од грађана да слушају струку, и ми смо дужни да њих слушамо, пратимо питања која нам постављају и дајемо одговоре – закључује Шеранић.

Има ли се томе шта додати? Нема.

Извор: http://srpskainfo.com