„Тачно, Република Српска нема Робне резерве, али има закон који то дефинише, да обезбиједимо, и већ смо резервисали, одређена новчана средства. Оног момента кад буде требало, по нашем закону, ми ћемо одређене робе, које су основне животне намирнице, обезбиједити и ставити на тржиште“, рекао је премијер РС Радован Вишковић на конференцији за новинаре 19. марта, после састанка највиших званичника овог бх. ентитета. Република Српка је 16. марта због ширења корона вируса прогласила ванредну ситуацију.

Три дана касније премијер Републике Српске саопштио је да ће Кризни штаб за ванредне ситуације донијети одлуку о максималној количини основних животних намирница и средстава за хигијену које ће се моћи купити.

„Биће прописана максимална количина коју ће појединац моћи да купи, како се не би беспотребно стварале залихе“, казао је Вишковић на конференцији за новинаре 22. марта.

Он тврди да РС тренутно има довољне количине основних животних намирница, а истовремено најављује да ће путем Владе Србије кренути у набавку пшенице, уља, шећера соли и осталих основних животних намирница.

Проглашењем пандемије корона вируса створена је ситуација у којој се свака земља, сваки њен дио, мора организовати на најбољи могући начин како би сачувала становништво и како би му се обезбиједила основна егзистенцију. То подразумјева довољно основних животних намирница, за шта углавном служе Робне резерве, које РС више нема. Прије три године Влада РС је донијела одлуку да Робне резерве, институција која би требало да буде кључна за помоћ становништву у ситуацији када се држава или ентитет нађу у ванредним околностима, иду у стечај.

Претходиле су томе године лошег стања у Робним резервама и нереаговања на очигледан криминал који се одвијао преко ове институције. Журнал је претходних година објавио више текстова, упозоравајући да је укидање Робних резерви случај незабиљежен у функционисању друштава на овим просторима.

Бајка о новом закону

Умјесто Робних резерви, Република Српска је добила Закон о интервентним набавкама, који ће, како је тврдио некадашњи министар трговине и туризма Предраг Глухаковић, “бити прилагођен потребама Републике Српске и грађана, те бити добар темељ за функционисање у ванредним ситуацијама”.

Управо о том закону говорио је премијер Вишковић, а како ће он функционисати увјерићемо се ускоро, уколико дође до озбиљних поремећаја на тржишту, с обзиром да су многе земље, попут Србије, забраниле извоз основних животних намирница.

Питање је колико ће грађани испаштати због немара власти које нису прстом мрднуле да спасу Робне резерве РС. Управо супротно, годинама су игнорисана упозорења Главне службе за ревизију да је ситуација у Робним резервама лоша и да ће предузеће доживјети потпуни крах, што се на крају и десило, јер вишемилионске губитке није било могуће намирити. На крају се испоставило да су Робне резерве служиле само као одличан канал за пљачку и богаћење појединаца, а да за то нико није одговарао.

Агенција за истраге и заштиту (СИПА) је по налогу Тужилаштва БиХ спроводила истрагу у Робним резервама РС крајем 2014. и почетком 2015. године. Још тада је из Робних резерви однесена пословна документација, испитивала се набавака робе, као и дуг за неуплаћени ПДВ, који је у то вријеме износио око осам милиона КМ. Тужилаштво се бавило и нестанком разних врста робе из Робних резерви, које су, како ствари стоје, била велика праоница новца.
Посебне злоупотребе у Робним резервама евидентиране су током поплава, у мају 2014. године, када су челници Робних резерви, умјесто да се брину о унесрећеном становништву, више водили рачуна о томе како да прескоче законом прописане процедуре за набавку роба и да постигну “дилове” о испоруци одређених производа са повлаштеним добављачима, без поштовања процедура дефинисах Законом о јавним набавкама.

Преко Робних резерви су се одрађивали вишемилионски сумњиви послови послови. Један од њих је и увоз 994.652 килограма ђубрива у Републику Српску, коју је испоручила фирма “Фертил” из Србије. Фитосанитарни инспектор забранио је увоз тог ђубрива и наложио увознику да пошиљку врати, јер се радило о опасним материјама. Министар трговине и тада је био Предраг Глухаковић, али није учинио ништа да спријечи да отровне материје уђу у РС.

Боље жива стока, него конзерва

Тадашњи директор Робних резерви Радован Самарџија осмислио је и начин складиштења роба код приватних складиштара, којима је годинама из буџета плаћана лежарина за ускладиштење, која се кретала у распону од 1,5 до 3,5 конвертибилних марака по тони ускладиштених житарица. Робне резерве уопште нису контролисале да ли је ускладиштено “народно жито” остало тамо гдје је похрањено, односно након оволико година упитно је да ли су приватници на лагеру сачували државно жито или су га, можда, продали, без обавезе да га надокнаде.

Робне резерве су имале уговор и за фирмом “Фармланд”, власника Драгана Васиљевића, коме су је Влада РС обезбиједила 5.000.000 марака за набавку хиљаду јуница. “Фармланд” је заузврат требало сваке године да Робним резервама испоручи 90 телади. Још толико је Влада дала да се јунице прехране, а Робне резерве су се кредитно задужиле да би “Фармланду” обезбиједиле увоз јуница и њихову прехрану.

“Боље је да РС држи стоку, него конзервисано месо”, образложио је својевремено овај пословни потез тадашњи министар Глухаковић.

На крају је “Фармланд” пропао, говеда су поскапавала, Васиљевић је остао дужан више милиона марака кредита добијених путем Инвестиционо-развојне банке, а од “народног жита” ускладиштеног у “Фармланду” није остало ни зрна. За то нико није одговарао, као ни за остале криминалне радње почињене путем Робних резерви.

Биће хапшења, само кога?

РС је сада у ванредној ситуацији. Вишковић је најавио могућост и проглашења ванредног стања, што је много озбиљнија ситуација, јер у том случају институције имају веће обавезе према становништву. Одлуку о томе доноси Народна скупштина РС, која би, како је рекао премијер, у том случају одржала телефонску сједницу?!

Вишковић је само прије двадесетак дана тврдио и како је „корона вирус измишљен да се заустави привредни раст неких земаља“.

„Можда не би требало као предсједник Владе да то кажем, али хоћу као човјек да кажем да је корона вирус измишљен да би се зауставио привредни раст, поготово неких земаља које су у одређеном моменту појавиле тамо гђе неки други сматрају да не би требало да се нађу”, рекао је Вишковић 4. марта.

Дан касније у РС је забиљежен први случај заразе корона вирусом, а сам премијер РС никада се није извинио грађанима које је обмануо својом тврдњом о томе како је корона вирус измишљен.

Влада РС је 19. марта, на приједлог МУП РС, донијела одлуку о кажњавању „објављивања лажних вијести и изазивања панике“.

Министар унутрашњих послова Драган Лукач појаснио је да се то односи на преношење лажних вијести путем средстава јавног информисања и друштвених мрежа, јер такве лажне информације могу изазвати озбиљне посљедице.

“Они који шире лажне вијести преко друштвених мрежа не могу се сакрити, органи МУП-а ће их открити”, казао је.

Могао би министар Лукач прво на одговорност да позове премијера Вишковића који је само прије 15 дана причао о „измишљеном вирусу“, чиме је дезинформисао јавност. Наравно, тешко да ће Вишковић бити позван на одговорност, као што је ноторно да ни за уништење Робних резерви РС нико није завршио у затвору.

Зато, сасвим извјесно, можемо очекивати да МУП РС помно прати медије и скенира друштвене мреже, те да би се на удару могли наћи сви они који изрекну критике на рачун дјеловања власти у постојећој ванредној ситуацији.

Извор: http://zurnal.info