difference entre cialis et levitra online generic cialis cialis dangers acheter cialis 20 kamagra oral jelly cialis pas cher livraison gratuite cialis 20 mg combien de temps avant le rapport when do i take cialis
Иво Андрић: Кад Црногорац загусла о Косову

Вино служи провизур Мијајло, а свијетли сестра Кандосија са њедара драгијем камењем.

gusle
Филип Вишњић и српске гусле

Одломак из романа ,,На Дрини ћуприја“:

,,У једној пространој и сувој појати гори ватра на средини, управо догоријева, јер је од ње остала само још жерава која тиња у полумрачној просторији. Цио простор је испуњен димом и киселастим тешким задахом мокрог одијела и опанака и испаравањем тридесетак људских тјелеса. Све су то кулучари, сељаци из околине, хришћанска, кметовска сиротиња. Сви су каљави, покисли, премрени и брижни.

Суше обојке поред ватре, преплићу опанке, или просто гледају у жеравицу. Међу њима се однекуд нашао неки Црногорац, ухватили га сејмени на друму, па кулучи већ неколико дана, иако непрестано свима прича и доказује како је њему врло мучно и неприлично и како му образ не подноси ово аргатовање.

Сада је око њега окупљен највећи број будних сељака, нарочито млађих. Из дубоког џепа свог сивог гуња, Црногорац извлачи гусле, неугледне и мале као подланица, и кратко гудало. Један од сељака излази пред појату да чува стражу, да не наиђе ко од Турака. Сви гледају у Црногорца као да га сад први пут видe и у гусле које ишчезавају у његовим великим шакама.

Иво Андрић

Црногорац се савија; гусле су му у крилу, а главу од гусала притиште брадом, маже струну смолом и хуче у гудало; све је влажно и одвугло. И док обавља све те ситне радње, самосвјесно и мирно као да је сам на свијету, они га нетремице гледају.

Најпосле јекне први звук, резак и нераван. Узбуђење расте. А Црногорац подешава и почиње кроз нос да пушта глас и да њиме допуњава звук гусала. Све се слаже и све наговјештава чудну причу.

У једном тренутку, Црногорац, пошто је како-тако ускладио свој глас са гуслама, забаци одједном главу силовито и поносно, да му искочи јабучицa на мршавом врату и бљесну оштар профил при светлости, и пусти пригушен и отегнут звук: „Аааа – ааааааа!“ и одмах настави разговјетно и кликтаво:

Пије вино српски цар Стеване у Призрену мјесту питомоме, до њега су старци патријари. Четири су старца патријара и до њих је до десет владика и двадесет учтугли везира и по реду српски господари. Вино служи провизур Мијајло, а свијетли сестра Кандосија са њедара драгијем камењем…

Сељаци се све свише збијају око гусала, али без најамњег шума; дaх им се не чује. Сви трепћу очима, удивљени и забљештени. Трнци пролазе уз леђа, кичме се исправљају, груди надимају, очи сјају, прсти се на рукама шире и грче, и мишићи на вилицама стежу.

Црногорац везе и кити све брже и брже, све љепше и смелије, а мокри и расањени кулучари, занесени и неостељиви за све остало, прате пејсму као сопствену, љепшу и свијетлију судбину.

Насловна фотографија: Капа попа Дајковића

Извор: http://in4s.net


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО