Коронавирус не напада само људе. Много погубније посљедице пандемије овог вируса, упозоравају стручњаци, могле би бити по свјетску економију. Државе широм свијета, нарочито оне са најразвијенијом економијом, осмишљавају, усвајају и проводе мјере како би што адекватније санирали посљедице.

У Сједињеним Америчким Државама (САД) се актуелизирала идеја о директном трансферу новца грађанима, с циљем ограничавања економских штета од ширења болести. Како је број заражених коронавирусом у САД-у растао, та је идеја прерасла у конкретне кораке да се економска криза превазиђе такозваним „новцем из хеликоптера“. Ради се о концепту нобеловца Милтона Фридмана према којем централне банке увијек могу одржати здрав раст понуде новца јер им на располагању увијек стоји штампање новчаница и „бацање новца из хеликоптера на изгладњелу економију“. Најефикаснији модел искориштавања таквог новца је исплаћивање фиксног новчаног износа свим грађанима.

Према информацијама из Министарства финансија САД-а, исплате би се вршиле у двије фазе, 6. априла и 18. маја, свака у вриједности од 250 милијарди долара, с тим да се прецизни износи разликују овисно о приходима и величини породице. Многи Американци би примали по 1.000 долара. Амерички предсједник Доналд Трумп је у сриједу изјавио да се тек треба утврдити колико ће новца људи добити.

Идеја поделе новца је заживјела и у Великој Британији, гдје је тамошња влада разматра као једну од могућности за санирање посљедица коронавируса по економију. Већ је раније ове седмице најављена исплата 350 милијарди фунти у виду зајмова, грантова и олакшица за предузећа, али тај потез, очигледно, неће бити довољан.

Британски премијер Борис Џонсон је предложио „универзални основни доходак“ (УБИ) као једну од могућности за санирање посљедица. Износи УБИ-ја се крећу од 48 фунти седмично до 1.000 фунти по особи мјесечно.

Бивши предсједник Европске централне банке Марио Драги концепт „новца из хеликоптера“ оцјењује као „веома занимљив“, док га многи водећи свјетски економисти виде као „моћно средство“.

Аустралски премијер Скот Морисон предлаже да се пензионерима и угроженим категоријама подијели по 750 аустралских долара. Сличне мјере разматрају у Канади, док су економисти Дојч банке још 2016. године дошли до закључка да „новац из хеликоптера“ може бити значајно ефикаснија мјера од традиционалних средстава монетарне и фискалне политике. Даниел Коен, шеф Економског одјељења „Ecole normale superieyre“ у Паризу, још у јесен 2019. године предложио је да Европска централна банка сваком грађанину у Еурозони за Божић уплати 1.000 еура.

„Новац из хеликоптера“ као модел санирања штета по економију Босне и Херцеговине предлаже и бизнисмен и некадашњи амбасадор наше земље у Белгији Драшко Аћимовић.

• Зашто власти БиХ и Централна банка не искористе тренутну резерву да исплате сваком грађамнину директно по 1.000 КМ? Сматра се да ова мјера може одржати економију, како би људи могли задржати свој посао, преживјети овај тешки период, а новац ће се вратити кроз потрошњу држави – оцјењује Аћимовић.

Модел „новца из хеликоптера“, појашњава професор на Економском факултету у Сарајеву Мурис Чичић, је модел који се практицирао и раније.

• То се радило у Канади прије неких 15-ак година, у Хонг Конгу прије неколико година. Ради се о мјери која треба да помогне одређеним слојевима становништва и да повећа потражњу. У нашим увјетима, што се тиче повећања потражње, то не би имало никакве сврхе, али да помогне одређеним категоријама друштва би имало. Када би се прецизно изабрало и када би стварно дошло до оних којима је неопходно да се помогне, попут оних који остају без посла и који су без посла, имало би неке и економске и социјалне и етичке везе – казао је Чичић за Фактор.

Међутим, проблем је недостатак тог новца, с обзиром на то да БиХ, оцјењује, нема ту економску моћ.

• Чак ни резерве не повучемо, осим када би уништили Централну банку, што неки предлажу. Мислим да би то била превисока цијена са премалим добитком. Других средстава ми немамо довољно да би се значајније помогло – појашњава професор Чичић.

Чичић упозорава да нико сада не говори о развојним пројектима, те да се сва пажња усмјерава на прву помоћ, што, сматра он, не би требао бити случај.

• Проблем је што треба стварати доходак. Треба помагати успјешним компанијама јер оне преживљавају, раде и сутра ће поново стварати доходак, пунит ће касе буџета и запошљават ће људе. Морамо имати мало дужу перспективу. Шта сутра? Ми имамо врло значајних средстава у комерцијалним банкама и чак Централна банка каже да може спустити обавезне лимите, тако да би то ослободило још више средстава. Ту се ради о милијардама. Ту треба усмјерити сав фокус. Шта су то добри програми, да ли је то одржавање производње, одржавање вањскотрговинских веза, улагање у неке нове пројекте. Мора се усмјерити на развојне програме, а не само гашење пожара – закључио је Чичић.

Извор: http://faktor.ba