Глумац Милан Калинић запалио је Инстаграм након што је поставио видео снимак на ком са сином ради домаћи из математике.

Док он врло импулсивно, кратких живаца покушава детету да објасни поступак, његова супруга све то снима и није нимало забринута због његовог обраћања, чак јој је све то, рекло би се, и симпатично.

И док је један део јавности згрожен, јер сматра да то није најбољи начин обраћања детету, има и оних које је све то неодољиво подсетило на детињство и покушаје њихових родитеља да са њима уче (а није била принудна изолација).

Уистину, није најбољи начин решавања домаћег задатка да се неком дерњате на уво, лупајући оловком у радну свеску, рукама о колена. Подиже се тензија и шансе да ће вас дете саслушати и мирно, без страха, урадити домаћи равне су нули.

Вика никад не допире до ушију. Што се више дереш, све се мање чујеш.

Међутим, коментари у којима се родитељи згражавају Милановом “методом” можда су и претеране, јер нико не може у 100 одсто случајева остати смирен када са дететом ради домаћи, посебно уколико дете одлута, ако му једну исту ствар трубите 20 пута, ако чачка нос или гледа кроз прозор док покушавате да му “помогнете”, ако је незаинтересовано.

Један део људи у Милановом поступку одмах је видео скоро па насиље, заборављајући како су наши родитељи са нама радили пре 20, 30 година домаћи.

Мој тата, лака му црна земља, никада није сео да са нама ради домаћи. Није имао живаца за то. Он је лудио и када би мама, дудук за математику, покушавала да ми објасни текстуални задатак у ком је Весна остала без 8 јабука јер их је дала Марији која је пре тога имала 4, па је онда од укупног збира Бранки дала 5.

Једном ми је и згужвао радну свеску, учитељици смо рекли да је приликом селидбе пала иза плакара па се мало поцепала кад смо је извлачили.

А није ме тукао. Одличан тата.

Тако да Миланов “начин” рада апсолутно не мора да значи да је, како неки забринуто написаше, насилан (алудирајући вероватно на његов познати импулсивни карактер и на тучу са Звездиним навијачем прошле године).

Нисам за вику, дерање, учење под морати, петице под морати, бити најбољи у разреду под морати, али нема родитеља који није овако са дететом бар једном учио. Овако изгубио живце. Овако остао “шокиран да дете не схвата како да постави задатак”. Овако покушавао да га “опасуљи”.

На нас се дерало ако се смејемо за столом.

Ако пробудимо тате из поподневне дремке.

Ако одемо, а не јавимо се.

Ако дођемо знојави ко чеп.

Ако добијемо тројку, подеремо тренерку, зазеленимо патике.

Ако се комшија пожалио да смо тапкали лопту синоћ под његовим прозором.

Ако изгубимо металофон или га заборавимо у школи.

Ако изгубимо кључ од стана.

Ако хоћемо да нешто питамо када дођу гости.

Ако смо покупили вашке.

Ако нисмо средили собу.

Ако се сетимо да треба правити кућицу од шперплоче за техничко у недељу вече. За сутра треба. Па тата у пижами, искаче из расклопљеног троседа, јебе гребе, не зна шта прича, тргнут из сна. Не зна где да нађе шперплочу.

“Кога ја сад да зовем??? Реци да си болесна, не мораш ни ићи сутра у школу. Весна, нека каже да је болесна, ја јој правити кућицу у девет увече недељом не могу!”

…

Ја траума немам. Батине сам добила два пута, једном муварицом, једном длановима поред веш машине, сад ми смешно.

Не браним Милана, само мислим да није урадио ништа до те мере забрињавајуће због чега га један део јавности скоро па линчује, ОСИМ, што су све то снимали и поставили на мреже чиме су показали да су једнако незаинтересовани као њихов син у том моменту.

И то их можда највише разликује од наших родитеља који би “попиздели” да још морају и да снимају сваки покушај рада домаћег задатка са нама.

“Е, Бато… ајд узми телефон само да снимиш како с Јованом радим домаћи”

“Шта да радим???”

“Само да снимиш како Јовани објашњавам ово из математике…”

Радна свеска била би поцепана, осећам то.

Улазна врата треснута.

Дим цигарете разлио би се по дворишту

Јована Кешански http://luftika.rs