Тема овогодишњег Глобалног дана рециклирања 18. марта је „ХЕРОЈИ РЕЦИКЛАЖЕ“.

Наша генерација свједочи великом технолошком прогресу и економском расту, који поред тога што многима доноси бенефите, исто тако проузрокује озбиљне посљедице, како социјалне, тако и оне које су везане за животну средину.

Неједнакост између сиромашних и богатих, међу истим и различитим нацијама, непрестано расте, а са тим расте и све веће пропадање, физичко девастирање животне средине, односно окружења, кроз разне облике широм Планете.

Како препознати људе, мјеста и активности које кроз своје активности доприносе еколошки стабилној планети и зеленијој будућности за све, велики је изазов. Свједоци смо да се ријечи екологија, заштита, животна средина и рециклажа користе као ријечи које су у моди, а колико у ствари знамо о томе и, још важније, колико се посвећујемо томе и показујемо својим примјером, јесте оно што нас издваја од других из оне наше чувене „Ма сви су они исти!“. Неки не желе ни новац, ни медијску пажњу, ни да им кажете хвала, већ да им нико не одмаже, ако већ не помаже, и као главну награду виде остварење својих замисли и циљева и њихову одрживост.

Ако не радимо заједно да направимо значајне промјене, бићемо и даље само свједоци многобројних, како природних, тако и антропогених еколошких катастрофа; сталне растуће глобалне температуре, топљење ледника, изумирање биљних и животињских врста, пожари, брза дефорестација…

Сада, више него икад, сви морамо дати свој допринос одрживијој будућности. Наша неминовност јесу климатске промјене које постоје, али постоје и еколошки хероји који континуирано заговарају бољу будућност наше Планете. Ови јунаци нас окружују сваки дан, а ми их само требамо препознати. То су наши еко-хероји. Они су од пресудне важности за нашу будућност и од виталног су значаја за помагање у подизању свијести о еколошким темама и заштити животне средине уопште.

Кроз досадашњи рад на ову тему, са студентима, средњошколцима, основцима и предшколцима, разним удружењима, институцијама али и појединцима, упознала сам многе који би се могли споменути у овој категорији, али ипак, велики утисак на мене, кроз активности акције „Отпадом украси, Планету спаси!“ у 2019. години оставила је једна особа, једна секција, једна иницијатива, једне школе. Наставница Мирјана Албијанић, еколошка секција „Рециклажа није гњаважа“, О.Ш, Петар Петровић Његош из Билеће.

Ученици VIII-2 на конкурсу „Отпадом украси, Планету спаси 4“, освојили су друго и пето мјесто. Друго мјесто заузео је рад „Рециклирај, човјече“, а азбука, текст и илустрација високо пето мјесто. Резутатима ученика VIII- 2 поноси се и дичи и њихова разредница Мирјана Албијанић.

Да, они су освојили друго и пето мјесто, па се можда питате зашто баш њих да изаберем. Имала сам ту част да их лично упознам приликом уручивања награда, као и све друге награђене, и тада су ми показали шта они то све раде.

Они су ти који праве разлику, својим примјером нас инспиришу за наше сопствене напоре по питању рециклаже и заштите животне средине.

Кроз свој рад и дјеловање нам показују како се може само кад хоћете, када имате циљ, и зато желим да их поменемо и истакнемо у данима и недељама који воде до Глобалног дана рециклирања 2020. године.

У једном од наших разговора Мирјана ми је испричала како је све то почело…

„Наиме, све је кренуло сасвим случајно, а касније се показало као јако озбиљно. Прошле године сам на ТВ-у видјела како су у Новом Саду од пластичних чепова урадили мозаик за Гиниса. Долазећи у школу, по дворишту видим, након великог одмора, свуда разбацаних чепова, а баш тај дан имала сам час одјељењске заједнице и предложим дјеци да урадимо и ми неки мозаик од чепова. Одјељење VII 2, које је иначе супер по учењу, просјечна оцјена 4.33, радо су прихватили то и за два мјесеца смо скупили 7ооо – 8000 чепова и направили наш први мозаик.“

„Међутим, када смо први пут изашли, на часу одјељењске заједнице, да покупимо чепове, појавила се нова идеја. Дјеца су почела сакупљати чепове, а остављати боце, што је било неприхватљиво. Одмах сам мало „прогуглала“, позвала пар бројева и дошла до власника фирме која се откупом рециклажног материјала бави већ дуги низ година. Власник је предложио да осим ПЕТ амбалаже кренемо са прикупљањем папира.“

Прву велику, праву акцију организовали су у седмици пред Дан планете Земље 22. априла. Претходно су урадили постер за школу којим су позвали све ученике, наставнике и родитеље да се придруже њиховој акцији. Мирјана је направила презентацију и сваком одјељењу у школи (24 одјељења) презентовала да би знали шта је рециклажа и какве су користи од ње. У исто вријеме су обавили и један практичан задатак, да би могли свакодневно у школи раздвајати отпад, одлучили су да за сваку учионицу, плус за ходнике, направе по два пакета који јасно показују у који иде папир у који флаше.

„Осим што смо у школи обавијестили о акцији, и локални медији су имали прилог и обавјештење свакодневно, па су се многи грађани и приватници прикључили акцији. Те седмице, од 16-20. априла, сакупили смо 3 тоне рециклажног материјала“, прича Мирјана.

„Сви су били позитивно изненађени, па су и многи медији о том извјештавали. Видјела сам да заиста то може да се уозбиљи и наставили смо даље још организованије. Из предузећа које нам је откупљивало папир, донијели су нам велики број канти за папир намијењених за одвајање папира за рециклажу, па смо их однијели у бројна локална предузећа и установе и једанпут седмично идемо и празнимо их. Имамо и велики број приватних предузећа који од првог дана сарађују са нама.“

Новац који добију за рециклажни материјал користе за наставну екскурзију која се изводи у мају и надају се да ће прикупити значајна средства, што би било од велико значаја и дјеци и родитељима, а о користима за чистоћу околине да се не говори.

„Кроз све ове акције основни циљ ми је био мотивисати дјецу, а укључити и локалну заједницу, и заиста сам задовољна и пресрећна када видим да сам у том успјела. ДЈеца се уче слози, одговорности, стичу радне навике, развијају свијест о важности чистоће околине и да схвате да се може искористити много тога, научили су да сав отпад око нас није смеће, већ да сакупљајући га, одвајајући и шаљући на рециклажу, доприносимо здравијој околини.“

Од априла 2018. године, па до данас, сакупили сy око 20 тона рециклажног материјала, а настављају и даље.

Можда вам је сада јасније зашто би мој избор били управо ова наставница и њен разред и школа. На све ово што нам је Мирјана испричала, желим додати још нешто. Ова школа континуирано прикупља папир и пластику и током распуста. Имају своје распореде и задужења, када ко обилази које институције и преузима амбалажни отпад који су за њих сачували. За период од 2 до 3 мјесеца прикупе од 2 до 3 тоне амбалажне сировине. Чепове одвајају посебно и предају их у хуманитарне сврхе за акцију „Чепом до осмијеха“, која се већ неколико година спроводи у Републици Србији.

Оно што за ову школу сада представља препреку и проблем и што може угрозити њихов досадашњи рад јесте чињеница да им мјесецима нико не долази и не одвози отпад, јер су мале фирме са којима су сарађивали усљед пада цијена папира и пластике, престали да откупљују ову амбалажу.

Пад цијена старог папира се интензивирао, а очекује се да ће се ситуација погоршати у наредним мјесецима. Ситуација у БиХ није добра и посљедњих неколико мјесеци велики број мањих сакупљача прекида рад, а већи раде само да би испоштовали уговорне обавезе.

Проблем је што оператери амбалажног отпада (иако редовно за своју дјелатност добијају накнаду) уопште не реагују на ову проблематику и слабо се шта чини да би овај систем функционисао и у регијама као што је Херцеговина. Кажу да им се не исплати … А да ли нам се исплати показати небригу за рад и посвећеност једне учитељице и једне секције који су успјели анимирати једну школу у тој једној херцеговачкој Билећи.

На неки начин ме ово подсјећа на борбу Давида и Голијата, малих и великих, вриједних и примјерних и ових … свих редом дивова у нашој земљи који нам говоре шта мислити, како живјети, који дефинишу наш морал и обликују наш поглед на живот и како се овако нешто не исплати.

Нама остаје задатак да покушамо наћи најбоље рјешење за наше Еко-хероје како би наставили са радом и својим примјером и даље показивали како се може кад се хоће!

Знам да међу нама има још оваквих примјера и ако смо некога инспирисали да ради нешто слично или да подијели са нама свој досадашњи рад на ову тематику, слободно нам се јавите! Биће нам задовољство да упознамо неке нове/старе Еко-хероје!

Пише: Слободанка Павловић, професор на Факултету за екологију, на Независном универзитету у Бањој Луци, члан је свјетске асоцијације за управљање отпадом (International Solid Waste Association). Слободанка је и члан свјетске раднe групе за управљање медицинским отпадом, те добитница прве награде “ BiH Green Award 2017.“, један од оснивача и активан члан Удружења грађана „ЕКОСФЕРА“, али и креатор и координатор пројекта “Отпадом украси, Планету спаси!”, који ће ове године обиљежити мали петогодишњи јубилеј.

Извор: http://buka.com