Нацисти су у периоду Другог светског рата убили око 20.000 мађарских Јевреја на обали реке Дунав, а четрнаестогодишња Ева Секељ је врло лако могла да буде једна од њих.
Један од челника Партије стреластог крста је младој Еви наредио да се запути ка поменутој обали Дунава, а њен отац јој је рекао да легне на земљу и да се прави да је превише болесна да би уопште могла да устане, што је уверљивије могуће.

„Немојте њу, она је болесна, зар не видите да не може да хода?“, молио је њен отац.

„Неће морати дуго да хода“, одговорио је човек који је имао „једно око браон, а друго сиве боје“, како га је Ева описала.

Није успело, а затим је Евин отац употребио нешто драстичнију тактику.

„Легла сам на земљу, а тај човек ми је пришао и рекао да ће почети од мене. Из неког разлога мој отац је рекао: ‘Немојте њу, она је шампион у пливању Мађарске и једног дана ћете бити срећни што сте јој поштедели живот!’

Секељ никада није заборавила боју очију челника Партије стреластог крста – који ју је на крају поштедео. Преживела је, а онда „предсказање“ свог оца учинила истинитим.

Освојила је злато на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију и сребро четири године касније у Мелбурну, све у дисциплини 200 метара прсно.

Пре успеха на Играма, Ева је 1950. учествовала на једном пливачком првенству на Маргитсигету, дунавском острву у Будимпешти, где је освојила прво место на 100 метара слободним стилом.

„Рекли су ми да ће ми златну медаљу доделити председник Пливачког савеза, а да ће ми специјалну награду доделити први човек Мађарске тајне полиције. Замислите ово… Стајала сам тамо, на врху подијума са цвећем у рукама, а човек који је дошао (да ми уручи признање) је био човек из Партије стреластог крста. Приметила сам његове очи различитих боја, мислила сам да ћу да се срушим са подијума…“

Пре неки дан је преминула у 92. години. Секељ је током каријере поставила шест светских рекорда, освојила 44 националне титуле, сребро на Европском првенству 1947. у Монте Карлу и две медаље на Олимпијским играма.

ФБ Радиоактивни комарац