Mарко Радаковић: Ко ће њој јадној однијети храну?“

Огроман ред пред касом у маркету у пола 9 увече. Купују тоне брашна, квасца, пиринча, итд, као да је предратно стање. Жена ми се закашљуца. Неки испред нас се склонише к’о офрљени, као фол, заборавили нешто, али само што не срушише раф са жвакама од стра’. Кажем ја жени: „Накашљи се опет, не би ли се и ови следећи склонили“.
У Христово време су тако бежали од губаваца, да се не би заразили. Тада би „карантин“ био својеврсно протеривање из друштва. Кад си „нечист“, као да си већ мртав. Христос исцељује 10 губаваца, а само један се враћа да му захвали. Он их није само физички исцелио, поново их је учинио живим за друштво, вратио их је у заједницу. Али човек брзо заборави на Бога занесен еуфоријом људског друштва. Брзо се укалупи у масу. Његов бог постаје маса, јер се завара да га она прихвата.


Наравно, питање је да ли ће заједница икада поверовати у то да губавац заиста није губавац, јер имају своје стандарде чистоће и не желе да се упрљају или заразе.
Исто је и са промењеним грешницима.
Речју, овај несретни вирус је добрим делом и тест наше људскости.
Данас ме познаник који проси питао за ситно али овај пут није хтео да се рукује са мном.
Пише ми у коментарима једна госпођа како је начула у цркви разговор. Човек жали што нема ко да однесе храну жени која је у кућном карантину, нико се не усуђује. „Ко ће њој јадној однети храну?“, жали ли жали, ни не полазећи од себе.
Брзо се заборави Христово „болестан бејах, не дођосте ми, гладан бејах, не нахранисте ме“. Сви бисмо ми то учинили кад је од сувишка али кад треба волети с ризиком, е онда… Рачуна се.
Чувајмо се вируса али и пре тога сачувајмо људскост. Џаба нам и здравље и физички живот ако ћемо бити ових 9 исцељених губаваца којима је душа остала губава.
И запамтимо да нас нико никада неће толико безусловно волети и прихватати као Бог.


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО