Како је 11-годишњи Бора Тодоровић крао како би прехранио породицу

За вријеме окупације Београда, иако је имао свега једанаест година, славни глумац је морао да краде како би прехранио породицу.

Брат и сестра Бора Тодоровић и Мира Ступица за вријеме окупације живјели су у Београду.
Чешће гладни него сити, сналазили су се на разне начине како би преживјели. Убрзана школа одрастања оставила је видљиве посљедице на лицима и душама наших глумачких легенди.
“Маму су отпустили. Кућа је била уништена од бомбардовања, кроз рупе улазили су хладноћа и снег”, присећа се Мира Ступица у својим мемоарима “Шака соли”.
“Нема хране, нема дрва. Увече кад лежемо, ми се облачимо: капуте, шалове, чарапе, па чак и рукавице. А нас троје се у нашој муци чак и засмејавамо. Бора тражи да онако у мраку играмо слово на слово, и то само о храни. Наше жлезде би прорадиле и дуго нас је у ноћ мучила глад. Бори је била једанаеста, а мени седамнаеста кад је он одлучио да буде глава породице. Склепао је неку даску са точкићима и упутио се на Железничку станицу Београд да буде носач и да нас својим радом храни.
Професионалци су га, без икакве сентименталности, онако малог претукли и одвели у кварт. Тамо га је случајно нашао наш комшија Миле, трамвајџија, и довукао, онако умазаног и ишамараног. Бора је постао инвентиван. Крао је угаљ са станице, као и гуме из неког немачког магацина, па правио ђонове и продавао. Крао је где је и шта је стигао и не једном имао главу у торби. Једном су га ухватили Немци с друштвом у крађи коњских седала из магацина на Ташмајдану. Поређали су их уза зид, репетирали шмајсере и на команду “Пали” сваког ногом шутнули по гузици.”

Бора Тодоровић је током цијелог рата бјежао од метка. Захваљујући мангуплуку и интелигенцији успио је да преживи и да тако мали нахрани мајку и сестру.

Текст преузет са ФВ странице Radioaktivni komarac

Фото: http://Yugopapir.com


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО