Ја сам доктор и специјалиста за заразне болести. Већ дуже од двадесет година свакодневно виђам болесне пацијенте.

Радио сам у луксузним урбаним болницама и најсиромашнијим дијеловима Африке. ХИВ-АИДС, хепатитис, туберкулоза, САРС, оспице, зостер, велики кашаљ, дифтерија… мало је тога чему нисам био изложен. И уз изузетак САРС-а, мало је тога због чега сам се осјећао рањиво, скрхано и једноставно уплашено.

Не плаши ме Ковид-19. Плаше ме импликације новог заразног агента који се шири свијетом и упорно проналази успијева на различитом тлу. Са правом сам забринут за старије људе слабијег здравља или слабије материјалне ситуације који ће диспропорционално бити највише погођени овом новом пошасти. Али не плаши ме Ковид-19.

Оно што ме плаши јесте губитак разума и талас страха који је навео друштвене масе у зачарану спиралу панике, прављења залиха неразумних количина било чега што адекватно може напунити склониште за бомбе у постапокалиптичном свијету. Плаше ме Н95 маске које се краду из болница и клиника за хитне случајеве гдје су заиста и потребне за медицинско особље које је директно изложено а умјесто тога се користе на аеродромима, тржним центрима и кафићима те само изазивају још више страха и сумње.

Плашим се да ће нам болнице преплавити сви они који мисле да „ма вјероватно немам, али могу и провјерити, нема везе, никад се не зна…“ и сви они са затајењима срца или плућа, упалом плућа и можданим ударом који ће платити цијену за препуне чекаонице у хитној јер постоји ограничена количина доступних доктора и медицинских сестара.

Плашим се да ће ограничења путовања постати толико далекосежна да ће се отказивати вјенчања, пропуштати дипломе и породична окупљања. Па чак и она велика журка која се назива Олимпијада, и то би се могло отказати. Можете ли уопште замислити да се то деси?

Плашим се да ће ти исти страхови од епидемије ограничити трговину, нашкодити партнерствима у различитим секторима, пословању и генерално узроковати глобалну рецесију.

Али, највише од свега, плаши ме порука коју шаљемо својој дјеци када смо изложени некој пријетњи. Умјесто здравог разума, рационалности, отворености и алтруизма, учимо их да паниче, плаше се, буду сумњичави, импулсивно реагују и брину се само о себи.

Далеко смо од рјешавања стања са Цовид-19. Приближиће се у ваш град, болницу, пријатеља или чак и члана породице који су вам близу. Очекујте то. Престаните чекати да будете даље изненађени. Чињеница је да сам вирус неће изазвати много штете када дође. Али наше понашање и став „бори се за себе изнад свега“ би се могао показати катастрофалним.

Баш зато, позивам вас све! Борите се против страха разумом, против панике стрпљењем и неизвјесности едукацијом. Имамо прилику да научимо много о здравственој хигијени и ограничавању ширења бројних преносивих болести у друштву. Хајде да се заједно суочимо са изазовом у најбољем духу саосјећања са другима, стрпљењу и, изнад свега, незаустављивим трагањем за истином, чињеницама и знањем насупрот претпоставки, нагађана и катастрофирања.

Чињенице нису застрашујуће. Оперите руке. Отворите срца.

Наша дјеца ће нам бити захвална

Превела: Саша Лепер

Аbdy Sharkawy / Фацебоок/Фото: Unsplash

Извор: http://Lolamagazin.com