biovea cialis equivalent cialis naturel cialis 5mmg cialis memes ginseng et cialis
Умјесто да урламо „Хоћемо боље!“, ми шапућемо да може и горе.

Убиједили су нас да је луксуз изаћи бар једном месечно с породицом на ручак.
Убиједили су нас да је нормално трпети, немати, зајмити, бити хронично жељан свега.
Убиједили су нас да је луксуз отићи с породицом на љетовање, и то на рате.
Убиједили су нас да је разбацивање имати више од два пара ципела, а да је нормално бирати коме ће се у породици које јесени купити нове.

Постали смо нација гојазна од хљеба, јер за месо пара нема. Постали смо земља исфрустрираних родитеља јер дјеци не можемо да приуштимо стоти део нормалних ствари које бисмо жељели.

Постали смо земља посвађаних супружника, јер смо стално под стресом, стално нервозни, хронично несрећни. Постали смо губитници, а није нам јасно зашто.

Поштено смо завршили школе, поштено радимо свој посао, али ова држава није задовољна – циједи нас док не поцркамо и убјеђује да тако мора. Да тако треба. Да је то савршено нормално. Сахранили би нас најрадије, али не могу док плаћамо порезе и доприносе.

Умјесто да урламо „Хоћемо боље!“, ми шапућемо да може и горе. Нема тежње ка срећнијем животу, већ страха од веће несреће. Срамно називају минималцем најнижу плату у овом дијелу свијета, са којом се минимални трошкови не могу покрити.

Двоје родитеља на минималцу, са двоје дјеце у кући, за куповину зимске јакне се спремају онако како је нормално спремати се за куповину новог аута. Наши су радници најобесправљенији у Европи. Немају пара да се лијече, да поправе зубе, да закрпе ципеле. Штеде на огреву, крпе једну рупу док се друга отвара, дугују за струју, за воду, долазе им извршитељи, страхују да ће остати и без то мало сиротиње коју су стекли. А онда побољевају, па и болесни раде, јер је луксуз отићи на боловање.

За то вријеме се цијена рада подиже за три-четири динара. Убиједили су нас да је и то нормално и да тако треба. Понизили су нам родитеље у старости, натјерали их да копају по контејнерима, уместо да након 40 година рада бирају бање у којима ће мало ојачати, смањити болове, побољшати здравље.

Умјесто да се играју са унучићима, гледају их преко Скајпа, јер је из ове земље побјегао свако ко је могао. Дјеца нам одрастају у уверењу да је нормално овако живјети, јер за другачије не знају. За разлику од породица у нормалним земљама, код нас не можете да испланирате да са дјецом за празнике негдје отпутујете, да вам дјеца упознају и другачије културе, обиђу знаменитости из уџбеника.

Јер у посљедњих 20 година више су политичари отерали овај народ из државе, него Турци за пет векова.

Пише: Синиша Ковачевић

Преузето са: http://ozonpress.net


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО