За само четири мјесеца значајно је порастао број грађана Републике Српске који се противе уласку БиХ у НАТО и ЕУ, показало је друго истраживање на исту тему које је урадио Факултет политичких наука Бањалука.

Против уласка земље у НАТО сада је око 80 одсто испитаних грађана, док их је у првом истраживању проведеном у октобру 2019. било 64,3 процента.

Када је ријеч о европском путу, ту је ситуација нешто повољнија по интеграције, иако је све више грађана који се противе чланству у Унији – 39,9 подсто у односу на 21,1 проценат колико их је било прије око четири мјесеца.

Истраживачи сматрају да је неколико догађаја који су се десили у међувремену утицало на то да порасте скептицизам у РС према овим интеграцијама – то су Програм реформи БиХ договорен у Предсједништву БиХ, прослава Дана РС 9. јануара и излазак Велике Британије из ЕУ.

– Ти догађаји су вјероватно схваћени као пријетећи по националне интересе, што је довело до националне хомогенизације, која се испољила кроз појачан отпор евроатланским интеграцијама. У ситуацији страха и осјећаја угрожености, становништво РС реагује одбацивањем свега што се перципира као пријетња за одржавање РС – наводио се у резулатима истраживања.
Када је реч о негативном ставу према НАТО, ти се много не разлику млади, стари, мушкарци и жене, грађани различите школске спреме.

Ипак, ако се погледају минималне разлике, против НАТО су највише они старости између 18 и 29 година, факултетски образовани.

У случају ЕУ, разлике по овим категоријам су драстичније: најмлађи и најстарији имају нешто позитивније ставове према чланству у ЕУ, као и факултетски образовани.

Неки грађани су чланство БиХ у НАТО и ЕУ повезивали са чланством Србије у тим асоцијацијама, и ако се узме у обзир та условна подршка, онда су резултати нешто повољни за чланство у ЕУ и НАТО.

Међутим, када се погледају они који су безусловно за, онда је разултат сљедећи: 50 одсто испитаника је безусловно за ЕУ, док је само 11,1 одсто грађана безусловно за чланство у НАТО.

Вршилац дужности декана ФПН Бањалука Ранка Перић Ромић акцентује да је исраживање показало да највећи број испитаника против уласка РС у НАТО интеграције, што је и логично с обзиром на ратна дешавања од 1991. до 1995.

Иначе, у тексту публикације, која представља резултате истраживања, наведено је да је БиХ потписала Годишњи национални план о приступању НАТО (АНП). Као што је познато, српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и СНСД тврде је у Предсједништву потписан Програм реформи и да то није АНП.
Ромићева, иначе кадар СНСД, током представљања резултата истраживање је поручила да се ФПН мора оградити од те формулације, а у изјави новинарима је рекла да је све то посљедица различитог тумачења ове теме у медијима.

– Ми у РС, наше јавно мњење, сигурни смо да није било потписивања Годишњег плана за улазак у НАТО. То јесте обојило јавно мњење, али и утврдило ставове наших грађана да од НАТО интеграција нема ништа и потврдило јавне политике РС на нивоу БиХ – рекла је она.

Један од аутора истраживања, доцент Александар Јанковић, наглашава да је већина испитаника за улазак у ЕУ и да су против уласка у НАТО.

– Зашто је то тако? Претпоставке су да одређени медијски догађаји могу да утичу на грађане. Али, ставови се формирају под утицајем широког круга социјалних чинилаца: одрастања у одређеној средини, породична ситуација, друштвени контекст, лични фактори, мотивација појединца да сазна нешто и доноси различите критичне судове – каже Јаковић.

Истраживање методом телефонског анкетирања је проведено на 1.000 пунољетних грађана РС, током пет радних дана у фебруару 2020. и представља друго од три истраживања која ће се обавити у оквиру пројекта УГ ЕДА Бањалука, којег финансира Амбасада САД у БиХ.

Телевизија главни извор информација
Телевизија је главни извор информација о евроатланским интеграцијама за 53,3 одсто испитних грађана, а слиједе интернет портали са 6,8 процената, друштвенији медији, па тек онда штампа.

Што су испитаницији старији, телевизија им је важнији извор информација, док је код младих до 29 година телевизија примарна само у проценту од 16,9. За другим изворима информацијама посежу и високообразовани грађани.

srpskainfo.com