Патријарха српског господина Павла, због његове скромности и истинољубивости, многи су сматрали свецем који хода.

Његове ријечи, дјела и мудре поруке остаће урезане у многим срцима као непроцјењив дар који је он дао нашем народу.

• Чувајмо се нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди.
• Када бих био последњи Србин, пристао бих да нестанем, а да не буде злочина. Пристао бих да нестане не само велика него и мала Србија и сви Срби са мном, а не бих пристао на нељудство и нечовештво.
• Не знате ви, децо моја, шта значи глад и колико је деце широм света гладно, а ми бацамо хлеб поред стола и у контејнере. Некима оне представљају живот и наду, а ми их се тако лако одричемо. Сетите се сваки пут гладне деце широм Африке и света када видите мрвице поред стола.
• Чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде.
• Црква не одбија ни оне који мисле да су неверници, поготову кад и они траже начина да дођу у Патријаршију, свеједно из каквих намера. Уосталом, ја сам свештено лице, а света тајна свештенства не прави одбир кога ћете примити и саслушати, ако га нека мука води до вас. А и грешници су углавном веома несрећни људи, нарочито кад су препуни себе.

• Проћи ће све, али душа, образ и оно што је добро остаје заувек.

• Љубав је највиша врлина. Све што човек дели са другима смањује се, осим љубави. Што је више дајете, више је имате.
• Не заборавимо никада да је зло увек кратког века и само наизглед успешно и блиставо. Зато на злу, лукавству, превари, не треба заснивати ништа, поготово не живот.
• Не бранимо се од туђег зла, злом у себи.
• Кад се човек роди, цео свет се радује, а само он плаче. Али треба да живи тако да, кад умре, цео свет плаче, а само он се радује.
• И себи и другима кажем: мене може да понижава ко год хоће, ал ‘да ме понизи нема човека на овом свету, сем једног, а то сам ја. Кад то зна човек има стабилност.
• Нема човека без греха, нити без доброг дела.
• Мудрост без доброте прелази у злоћу, а безазленост без мудрости прелази у глупост.
• Бог нас је створио људима и тражи од нас да то и будемо. Нема таквих времена у којима то не би могли бити и не би били дужни да то будемо.
• Када би се сви држали љубави, ова земља би била рај. Али кад би се сви држали бар оног што је мало мање од љубави – јер, љубав је веза савршенства – када би се макар држали принципа „што желите себи, то чините другима; што не желите себи, то не чините другима „, онда би земља, ако не би постала баш рај, била близу раја.
• Права љубав је једино када љубав не тражи своје. Када волиш неког без икакве логике. То је и права слобода. Е зато сам хришћанин.
• Обавезни смо и у најтежој ситуацији да поступамо као људи и нема тог интереса, ни националног ни појединачног, који би нам могао бити изговор да будемо нељуди.
• Ако будемо толерантнији, онда ћемо моћи да схватимо гледиште другога. Не да га усвојимо ако није добро, али да га схватимо да не дође до мржње и овог што нас цепа и дели.

• Сматрам да смо за трагедију у Југославији одговорни сви. Да су се у овој ситуацији распада Југославије нашли данас они људи који су је на миран, људски начин, споразумом створили 1918. године, мислим да би је они и разложили на миран, људски начин, споразумом.
• Да је и свима нама, као људима и хришћанима, јасно начело да „зло добра донети неће“, да је „крв људска храна наопака“, ствари би ишле сретније.

Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира под каквом капом, униформом и значком чињени, без обзира ком народу и којој вјери припадали.

Википедија