“Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи” је по мишљењу многих, једна од најљепших икад написаних љубавних пјесама. Написао ју је Константин Симонов, а због услова у којим је настала ушла је у антологију.

Симонов је био велики руски писац, пјесник и патриот којег је судбина често одводила на ратне фронтове. Безнадно је био заљубљен у Валентину Серову, тада најљепшу и најпопуларнију глумицу.

Она је, међутим, била удана. Пошто је супруг генерал, кога је јако вољела, преминуо, Валентина је дуго патила. Потом се упуштала у многобројне љубавне афере, али никог није успјела завољети као свог покојног супруга.

А онда, ратне 1940. године упознала је Симонова, који је годинама маштао о њој. Ушли су у везу која је била све оно о чему је писац маштао, али, невоље тек долазе. Симонов је отишао на ратиште и у јеку највећих борби схватио је да се неће вратити кући жив.

Једино што га је одржавало била је фотографија и мисао на своју прелијепу Валентину која је жељно ишчекивала да јој се врати. Тада је одлучио да јој напише пјесму која ће јој говорити колико је он воли, чак и када га не буде више.

Пјесму, која је требала стићи Валентини послије његове погибије је ставио у џеп, мирно ишчекујући свој судњи дан. Међутим, догодило се чудо – јединица у којој се Симонов налазио некако је избјегла финални удар непријатеља, и писац се, жив и здрав, вратио кући својој драгој, с пјесмом у џепу.

Вјенчали су се 1943., а пјесма о љубави која надјачава смрт у комбинацији с “хепиендом” обишла је цијели свијет, и преведена на чак 35 језика!

ЧЕКАЈ

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи
само ме чекај дуго.

Чекај ме и када жуте кише
ноћи испуне тугом.

Чекај и када врућине запеку,
и када мећава брише,
чекај и када друге нитко
не буде чекао више.

Чекај и када писма престану
стизати издалека,
чекај и када чекање дојади
свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.
Не слушај кад ти кажу
како је вријеме да заборавиш да те наде лажу.

Нек повјерују и син и мати
да више не постојим,
нека се тако уморе чекати
и сви другови моји,
и горко вино за моју душу
нек пију код огњишта.

Чекај. И немој сјести с њима,
и немој пити ништа.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,
све смрти ме убити неће.

Нек каже тко ме чекао није:
Тај је имао среће!

Тко чекати не зна, тај неће схватити
нити ће знати други
да си ме спасила ти једина
чекањем својим дугим.

Нас двоје само знат ћемо како
преживјех ватру клету,
напросто, ти си чекати знала
као нитко на свијету.

Извор: moodiranje.com