kamagra 100mg gel prix prix cialis pharmacie nantes cialis tablets cialis viagra levitra differences cialis 5mg pas cher kamagra fiable
Радник без руке платиће одштету газдама

НОВИ ГРАД – Милан Драгић (47), мјештанин села Радомировац, код Новог Града, умало није пао у несвијест када је чуо судску пресуду по којој мора да плати 28.450 КМ одштете газдама пилане у којој је радећи остао без руке.

Он наводи да је бањалучки Окружни суд донио правоснажну и извршну пресуду по којој је дужан да на име судских трошкова и одштете исплати поменути износ власницима пилане у Радомировцу, браћи Сави и Слободану Стјепановић, а пошто нема новца, судски извршиоци доћи ће за који дан да му плијене и „оно мало сиротиње што има“.

„Тако је испало да морам да платим одштету својим газдама код којих сам радио и постао богаљ. Као инвалид без лијеве руке, која ми је у бањалучкој болници ампутирана до лакта, не могу да прехраним ни себе, а камоли двоје ђеце и супругу Борку“, говори огорчени Драгић.

Све се десило, наводи, 17. фебруара 2004. године, када је радећи у пилани доживио несрећу јер му је трака транспортера закачила лијеву руку до лакта.

„Преживио сам, изгледа, на своју несрећу. Код браће Стјепановић у пилани у Радомировцу нисам био пријављен нити осигуран. Признајем, радио сам на црно дневно и по 16 сати како бих прехранио породицу. Када се несрећа догодила, Стјепановићи су ме одвезли до Дома здравља у Новом Граду, а затим сам колима Хитне помоћи превезен за Бањалуку“, прича Драгић.

У болничкој постељи је остао пуних седам мјесеци.

„Нико моју несрећу у пилани није пријавио ни полицији у намјери да се све заташка. Када сам коначно изашао из болнице као инвалид без руке, потражио сам Стјепановиће. Тражио сам да се договоримо и очекивао сам да ће ми као човјеку који је настрадао у њиховом предузећу помоћи. Могли су ме тада запослити бар на мјесту портира, али нису. Тада сам одлучио да их тужим Суду“, говори Драгић.

Каже да је пресудом Основног суда у Новом Граду од Стјепановића добио 600 марака одштете и 60 марака пензије, те још неких принадлежности.

„То скупа износи око 4.000 марака. Толико је за Суд вриједила моја несрећа. Ангажовао сам и адвоката из Бањалуке који се на ту пресуду жалио Окружном суду у Бањалуци, који је обновио процес и донио нову пресуду по којој је требало да ми Стјепановићи за оштету исплате 12.500 марака. На руке сам примао 9.500, јер сам имао и судских трошкова и морао сам исплатити свог адвоката“, говори Драгић.

У међувремену су се на ту пресуду Врховном суду РС жалили Стјепановићи, а наложена је и ревизија цијелог поступка.

„Када ме адвокат позвао на седмо и посљедње рочиште и када су ми прочитали пресуду, умало нисам пао у несвијест. Суд је, наводно, извођењем судских вјештака на лице мјеста гдје се догодила несрећа установио да сам ја намјерно изазвао несрећу због које сам постао инвалид. Тако сам дужан да Стјепановићима сада исплатим 28.450 марака“, говори Драгић.

Један од власника пилане Саво Стјепановић побија све оптужбе које је на његов и рачун његовог брата изговорио Драгић.

„Он је тог дана када се догодила несрећа постављао сортирни сто за занатлију из Новог Града и то не по нашем налогу. Тај посао одрадио је самовољно. Ни њему самом, па ни нама није јасно како се догодио инцидент. Оно што је тачно је да Драгић није био радник наше фирме и да је у тренутку несреће радио за другог човјека и по његовом налогу“, истакао је Стјепановић.

Он је навео да је Окружни суд у Бањалуци по налогу ревизије цијелог судског поступка из Врховног суда РС утврдио „неоспорне чињенице судским вјештачењем те пресудио у корист власника“.

Стјепановић тврди да је пилана у Радомировцу фирма са рејтингом, која има 30 запослених радника, пријављених и осигураних.

У пресуди бањалучког Окружног суда, између осталог, стоји да је „Милан Драгић допринио настанку штете, односно до ње је дошло искључиво његовом радњом због које је дошло до самоповређивања, а коју тужени, власници пилане, нису могли предвидјети и чије посљедице нису могли избјећи и отклонити“.

Мјештани пријете блокадама
Судским епилогом су огорчене и комшије Милана Драгића. Тако Жељко Јелисавац руководи акцијом у којој мјештани шест села из околине Новог Града прикупљају новац за Драгића. Мјештани тврде да неће дозволити пљенидбу његове имовине.

„Намјера нам је да већ у понеђељак блокирамо рад Основног суда у Новом Граду и не дозволимо да судски извршиоци плијене имовину нашег комшије. Блокираћемо и саобраћајнице и магистрални пут Нови Град – Приједор. Сада нас је већ на попису протеста и више од 500. Биће нас још, и ако не буде правде на домаћим судовима, мјештани Радомировца ће жалбу упутити и Међународном суду у Стразбуру“, говори Жељко Јелисавац.

Породица у страху
Супруга Борка Драгић, која је и сама инвалид јер је у прошлом рату остала без ока, иако не зна шта сада да раде, каже да се помирила са судбином и да је најважније да јој је супруг остао жив. Са дјецом, наводи, страхује како ће можда остати без куће и кућишта. Драгићи кажу да једва преживљавају уз наднице на којима су и дјеца ангажована.

Независне


ТВОЈЕ МИШЉЕЊЕ!?

Leave comment

Your email address will not be published. Required fields are marked with *.

НОВО