Добићеш 30% попуст на Металац шерпу за коју већ два мјесеца сакупљаш некакве купоне. Каранфил гратис уз куповину у супермаркету. Мушкарци ће те пустити мимо реда. Јер није у реду да дама чека на њен дан?! Поштар кога сретнеш у холу зграде ће ти раздрагано честитати празник. Директор ће читав женски колектив одвести на вечеру. Дочекаћеш да тај, један дан у години, оставиш прљав веш и пуну судоперу и изађеш – међу свијет. Од мужа ћеш добити ружу, а од ђеце мирно послијеподне – без стандардне вике и галаме. И шта више поштена жена да пожели?

Прође некако и тај 8. март. Она ружа у стакленој вази постављена на централном мјесту у дневном боравку, да комшинице пукну од муке – се осуши. Бомбоњера на којој још увијек стоји наљепница „1+1 гратис“ ће се појести. А када нестане магија звана „8. март“, од Пепељуге која ужива на балу се опет претвориш у жену звану „3 у 1“.

Жене заслужују све. Често им није лако одржати баланс и бити узорна супруга, пожртвована мајка, расположена колегиница, сестра која је увијек ту када загусти…Често им је преко главе пословних обавеза. Често наилазе на предрасуде због изгледа, шминке или дужине сукње. Често су на тапети малициозних мушкараца који своје комплексе лијече управо на женама. Признаћете да жене које на овај свијет доносе нове животе, ризикујући властити, заслужују много више од обиљежавања једног датума.

Зато, мушкарци, ако размишљате да овог 8. марта својој другој, а често и јачој половини поклоните ружу, бомбоњеру или какав други симболичан поклон – размислите. Можда се поштовање не може пронаћи на снижењу на рафовима супермаркета, али зато га пронађете у себи и пружите Њој.

Пише: Јелена Драпић